Пре недељу дана потпредседница владе Екатерина Захаријева је упозорила на опасност од евентуалне гасне кризе у Бугарској налик на ону с почетка 2009. г. Тада су, због компликованих односа Москве и Кијева, испоруке руског гаса преко Украјине обустављене усред зиме. Ове недеље иста страховања је потврдио и министар економије и енергетике Васил Штонов.
О оправданој забринутости говори и чињеница да се овим проблемом бави привремена влада, за коју се претпоставља да ће радити само 2-3 месеца и да јој је главни задатак припрема ванредних избора, а не решавање стратешких државних питања.
Бугарска је зависна више од 90 одсто од руског гаса који се увози преко Украјине. Министар Штонов је упозорио да би се ситуација у земљи јако погоршала не само ако се испоруке обуставе него и ако се само смање. Зато су власти предузеле хитне мере за спречавање евентуалне гасне кризе. Воде се преговори са Грчком са којом Бугарска већ има потписане споразуме о добијању гаса у условима кризе. Ова варијанта је палијативна јер ће у том случају и Грчка осећати мањак плавог енергента, а још ће и цена тог гаса бити већа јер ће он стизати из терминала за течни гас. Боља алтернатива су будуће испоруке азербејџанског гаса који ће бити испоручиван тако званим Јужним гасним коридором. Бугарска већ има уговор са Азербејџаном о увозу милијарде кубних метара гаса годишње из налазишта Шах Дениз 2 од 2020. г.
Међутим, изградња дотичног гасовода је започела прошле недеље, а још увек нису изграђене ни гасне интерконекције између Бугарске и Турске и Бугарске и Грчке, које су део гасовода. Алтернативна испорука азербејџанског гаса није директна, мада Софија улаже напоре на убрзању њене реализације. Доказ тога је и потписани прошле недеље Меморандум између азербејџанске државне компаније СОКАР и Булгартрансгаса, снагом којег Бугарска би већ 2016. г. започела увоз 200-300 милиона кубних метара гаса годишње. Када Јужним гасним коридором крену велике количине гаса, тада ће и Бугарска бити у стању да извози гас у северне земље кроз Румунију и Србију. А могла би чак да извози и у Украјину, одакле сада пролази увозни руски гас.
Прогнозе Булгартрансгаса сведоче да ћемо идуће године екстрахирати 800 милиона кубних метара властитог гаса, а 2016. г. – милијарду и 300 милиона кубних метара, што је скоро једна трећина унутрашње потрошње, при чему по цени за 30 одсто нижој од оне руског гаса.
Перспективе диверсификације испорука гаса на средњорочном плану можда и уливају оптимизам, али реална алтернатива руским испорукама са данашњим даном су само испоруке скупљег гаса кроз Грчку и коришћење релативно малих унутрашњих залиха из депоније гаса у Чирену. Евентуална гасна криза паралелно са економском током предстојеће зиме ствара изузетно невеселе перспективе за Бугарску.
Превод: Ана Андрејева, Александра Ливен
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће народни представници коначно постићи консензус, али она се убрзо угасила. Пре седнице, ГЕРБ..
Пре наставка конститутивне седнице парламента данас је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов рекао да ће он и његова партија „покушати да распетљају чвор”. Коалиција ГЕРБ-СДС је повукла номинацију Раје Назарјан за председника парламента. У осмом..
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“,..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне..
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање..