Недавно је немачка канцеларка Ангела Меркел уздрмала политички свет изјавом да је хумана мисија Немачке да прими људе који беже од рата и да је ово такође део глобализације. Она је истакла да то што толико људи жели да живи у Немачкој представља част за целу нацију и чини поносним сваког Немца. Међутим, с обзиром на велики број избеглица из опустошене Сирије, потребно је јасно разграничење између политичких и економских имиграната. На ову тему разговарамо са социологом Ериком Фасеном (Eric Fassin), професором Универзитета у Паризу 8 и дугогодишњим стручњаком за миграцију, ксенофобију и расизам у Европи, који је прошле недеље држао предавање у Социјалном центру „Хаспел“ у Софији.
„Дуго година Европска унија се сводила на економски пројекат уједињеног тржишта, - истакао је Ерик Фасен. – Питање уједињене међународне политике је остало у некој неодређеној будућности. Заједничке миграционе политике појавиле су се после 2000. године, када се обликовала идеја о „тврђави Европи“.
Међутим, после изјаве Ангеле Меркел, налазимо се у новој ситуацији:
„Лично сматрам да овај став може довести до реалних промена. Као прво, количина (у Немачкој тренутно има 500.000 избеглица) не може а да не доведе до квалитетне промене политика. Француска као и друге земље, укључујући Бугарску, не могу да не реагују на изјаву Немачке: „Не можемо примити све људе у беди, али можемо примити део њих“. Што није исто са оним што изјављује Француска: „ Не можемо примити све људе у беди“, што значи „не можемо никога примити“. Између осталог, додаје Ерик Фасен, избеглице су свесне тога и не желе да долазе у Француску. То доказује и чињеница да оне, на пример, више воле да живе у кампу у граду Калеу у нади да ће пре или касније доспети до Велике Британије“.
„Ангела Меркел предлаже нешто сасвим друго. Она приказује Немачку као издашну државу и то не само свету већ и самим Немцима. Недавно је један немачки социолог изнео хипотезу да се Немачка претворила у „амерички сан“ Европе и ја сматрам да је то заиста занимљив став. Овај позитивни имиџ који доносе избеглице, ствара самопоуздање и позитивну представу о себи код самих Немаца којима се деценијама намеће осећање колективне кривице“.
У том аспекту има смисла упоредити политике Француске и Немачке. Тамо, где Меркел својим грађанима нуди позитивну идентификацију, Француска нуди негативну. Немачка предлаже пројекат са визијом о будућности и утицај немачке нације. Француска остаје при једној „комплексираној представи“ о себи. Политика Француске је сасвим другачија и ми смо то видели пре неколико година када је она депортовала 24.000 Рома из Румуније и Бугарске. Одбацујући и жигошући Роме, Француска је у ствари својим грађанима поручила: „Видите, можда сте ви друга генерација сиромашних, понижени као Црнци, Арапи или Муслимани, али бар нисте Роми“. Оваква политика усађује грађанима негативан однос према Ромима.
У очекивању развоја, непознаница је све више. Стигли смо до апсурда да избеглице из Авганистана буду враћане у тзв. „сигурне зоне“ које је оцртала Организација уједињених нација, где нема грађанског рата. Постоји опасност да "тврђава Европа" прихвати толико сужену дефиницију политичке избеглице, да се многи људи којима је рад и живот у Европи једина шанса за физички опстанак можда и неће уклопити у њу.
Превод: Албена Џерманова
Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%, изненадила је победа независног кандидата Калина Ђорђескуа са 22,94% подршке, што није било..
Истиче рок за спречавање могућности да Борислав Сарафов преузме место државног тужиоца, као и за изгласавање буџета, изјавио је за БНТ Ивајло Мирчев из „Демократске Бугарске”. Он је нагласио да ће се странка понашати одговорно према бугарским..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали кандидатуру Силвија Кирилова за председника Народног собрања. Ово је на својој Фејсбук страници објавио..