Разиграност и жустрину лета одувао је јесењи ветар. Како се осећамо у тренутку када је један догађај исцрпљен и на његово место долази други? На такво размишљање наводи изложба фотографкиње Жане Јордановe. SOHO – радни простор у коме култура обилује детаљима градског колоритаје место на коме је ова експозиција доступна до 25 октобра.

„Memoria del silencio“ /Памћење о тишини/ је прва фотографска изложба Жане. Она већ десетак година живи и ствара у Шпанији.Промена у њеном животу догодила се 2007. г., када је била на трећој години студија права. Ево шта се Жана сећа о том периоду:

После двонедељног одмора на Канарским острвима решила сам да се преселим јер сам осетила да је то за мене најпогодније место за живљење.На последњој години мојих студија у Бугарској радила сам у једној коцкарници.Поштено речено био је то за мене сусрет са реалношћу за коју нисам била припремљена са мојих тада 20 година.Тамо сам постала свесна многих ствари које ми се не допадају. На мој избор да се преселим на Канаре увелико је утицао тај негативан доживљај у Бугарској. Овде се осећам као код куће. Претпостављам да се то може догодити свакоме – да се осећа добро на месту где није рођен, нити је одрастао. Људи у мом окружењу доприносе том осећају.

Када је стигла на Канаре Жана није била пробирљива у тражењу посла. Настанила се у граду Лас Палмасу де Гран Канарија и почела да похађа курсеве на Бироу рада. Почела је са веб дизајном, наставила са графичким дизајном и тако постепено ушла у свет фотографије.Доживела сам праву еволуцију, почела сам да издвајам све више времена за оно што волим да радим. Када се бавиш нечим што ти доноси сатисфакцију ствараш нешто што и други оцењују – каже Жана. Од извесног времена она се већ у потпуности издржава фотографисањем. Снимала је репортаже, свадбе, разне догађаје. Онда су ми почели наручивати репортаже у различитијем стилу. Друкчији поглед разоткрива и ова њена изложба. 

О њој ауторка каже:

Рекла бих да је овај садашњи стил управо мој стил. Занима ме спонтана фотографија, она која приказује приватност живота. За снимање таквих кадрова користи се природно светло. Хтела бих да унапредим своје вештине у социјалној фотографији. Већ поодавно ме привлачи будизам као филозофија. Јако би ме обрадовало ако ова изложба буде прихваћена као сведочанство стишавања околине и смиривања човека у њој. Желела сам да прикажем ово стање опуштања, без мисли. То је спонтана емоција у којој се човек и природа сливају у једну целину.

Када није иза објектива, Жана ради у социјалном центру где има за  задатак да организује различите догађаје.О свом раду тамо она каже:

То је место које разне групе и невладине организације користе за своја окупљања.Том приликом се разматрају различите теме као рецимо феминизам. Организујемо концерте, курсеве, позоришне представе, а имамо и књижару. То је центар где свако може да понуди приређивање неке уметничке манифестације.

Љубављу према природи одише свака фотографија ЖанеЈорданове. То су тренуци када се најрадије препуштам пасији снимања – када сам на излету у планини, усред природе. Руку на срце тешко могу замислити како фотографишем градске пејзаже премда и није искључено да се и то деси – рекла је Жана Јорданова.

Превела: Ана Андрејева