Шта може да ради особа са богатим животним и професионалним искуством којој је у једном тренутку престао радни однос из једноставног разлога што је дошло законом прописано време за одлазак у пензију? Ово питање занима многе мушкарце и жене у Бугарској који су зашли у шездесете, односно златне године живота. Да би овим људима помогла да се извуку из зачараног круга монотоне свакодневице која се за многе од њих своди на гледање телевизије и посете лекару и омогућила им да воде активан живот, група интелектуалаца „трећег доба“ основала је у Софији Национални бугарски универзитет за треће доба. Овај модел је познат у Европи и заснива се на мрежи универзитета створених са идејом о потреби пуне интеграције и учешћа старијих лица у животној заједници кроз доживотно образовање и развој и о заштити њихових интереса. Прва академска година је отворена предавањима о здравом начину живота, исхрани и лечењу болести типичних за људе овог старосног доба, која су изазвала велико интересовање. Новоосновани универзитет својим полазницима нуди курсеве стручног усавршавања, квалификације и преквалификације. Међутим, он није усмерен само на задовољавање образовних потреба старијих особа, већ је његово оснивање одговор на њихове бројне животне потребе и у великој мери ће доприносити унапређењу квалитета живота пензионера у целини. Ево шта је с тим у вези изјавио ректор ове установе доц. др Ганчо Попов, стручњак за економију људских ресурса:

„Пре него што смо основали наш универзитет, спровели смо социолошко истраживање да бисмо сазнали какве потребе имају припадници трећег доба. Сви испитаници су на првом месту навели стицање знања и вештина за коришћење рачунара и мобилних апликација. Многе старије људе у нашој земљи мучи самоћа, то што немају коме да се радују, пожале или обрате за помоћ. Обратили смо се свим министарствима са захтевом за техничку помоћ и Министарство регионалног развоја и јавних радова нам је већ обезбедило 10 стоних и 10 преносивих рачунара. Тренутно се договарамо са председницима неких општина да тамо пошаљемо компјутерску опрему како би наши наставници гостовали у клубовима за пензионере у тим насељима и помагали им у раду са рачунаром. Срећом, у овом подухвату наилазимо на разумевање, уступају нам просторије у јавним зградама без икакве накнаде. Наставницима универзитета такође нећемо плаћати накнаду за обављени посао. Следећи модул предавања која припремамо посвећен је заштити грађанских права и механизмима имовинских и финансијских превара.“

Национални бугарски универзитет за треће доба развијаће и научно - истраживачку делатност са фокусом на социјални систем и проблеме који се односе на пензионере. Његови наставници и пријатељи ће уједињењем грађанских структура и клубова у земљи формирати „групу за притисак“ приликом решавања хитних проблема. Преко два милиона пензионера у Бугарској живи на ивици беде. Ево који су први кораци које ће екипа др Ганча Попова предузети у вези с тим:

„На моју иницијативу смо написали позив у којем стоји да најнижа пензија мора бити 170 евра. А за то се у држави може наћи новац. На пример, један од начина је да се затражи одговорност лица због којих је она изгубила на стотине милијарди лева од продаје државних предузећа, јер су та иста лица закључила уговоре под неповољним условима да би узела провизију. Овим треба да се позабави тужилаштво. Одлучили смо да наш позив упутимо низу националних и међународних институција. Желимо да обрате пажњу на нас, јер нисмо заслужили такву судбину. Подсетимо да смо нација која има изузетан допринос развоју европске културе и цивилизације и која је Европи дала многе таленте“, рекао је на крају ректор Националног бугарског универзитета за треће доба.

Превела: Марина Бекријева