Илијана Селимска је колоритни музичар који је свој таленат наследила од породице. Дипломирала је харфу код проф. Малине Христове и оперско певање код доц. Љиљане Жабленске на Националној музичкој академији "Проф. Панчо Владигеров". Завршила је и мастер курсеве код Рајне Кабаиванске и Гене Димитрове, као и код проф. Клаудије Антонели на Римској музичкој академији „Санта Ћећилија“. Од 1991. г. је харфисткиња Симфонијског оркестра БНР.

О својој љубави према музици и дугим годинама професионалног усавршавања Селимска прича:

„Први инструмент на којем сам почела свирати био је клавир. Касније сам открила за себе и харфу. Одрасла сам у породици оперских уметника и љубављу према тој музици задојена сам од малена. Откако знам за себе, маштала сам да ступим на сцену. Почела сам да свирам на харфи када ми је било 13 година и могу рећи да је између мене и тог инструмента од самог почетка постојала подељена љубав. Била сам чак као опседнута. Када сам већ била на Музичкој академији обратила сам већу пажњу на оперско певање. У мом животу се веома занимљиво преплићу харфа и певање. 2002. прихватила сам позив да учествујем у саставу оркестра који је сарађивао са престижном Музичком академијом Киџана (Chigiana International Festival and Summer Academy), а курсеве оперског певања у Сијени водила је Рајна Кабаиванска. Присуствовала сам њеним предавањима тамо, а посетила сам касније и њене мастер класе у Бугарској.“

О својој пасији према певању, сусретима са истакнутим ствараоцима и омиљеним улогама Селимска додаје:

„Сцена је место на којем се осећам изузетно комотно и посебно када обучем сценски костим или приређујем реситал. Мени је највећи изазов да изводим музику, различиту у жанровском и стилском погледу. Певала сам на многим сценама, одржала бројне концерте савремене музике европских композитора. Као харфисткиња сам наступала са колегама који изводе камерна и симфонијска дела. Пратим извођења колега певача које интерпретирају оперске арије у којима је присутна партија харфе. Познати домаћи композитор Симеон Пиронков инсистирао је да ја изводим његову музику. Дуго година сам имала срећу да будем члан оркестра мастер курса дириговања на Академији Киђана под руководством истакнутог диригента Ђанлуиђија Ђелметија и Јурија Ароновича. Дугогодишњи солиста био је прослављени виолиниста Борис Белкин, а Јуриј Башмет, Рајна Кабаиванска и Ренато Брусон су били руководиоци курсева. Дуго година сам и члан Симфонијског оркестра БНР, а као певачица учествовала сам у скоро свим фестивалима у Бугарској.“ О својим омиљеним улогама, Селимска додаје: „Могу рећи да се најбоље уклапам у живахне и лепршаве улоге. Сви ликови чија се имена завршавају на -ина“ највише ми пријају: Розина из „Севиљског берберина“, Норина из опере „Дон Пасквале“. Тако се у ствари са мном шале моје колеге. Иначе сањам да наступим у улози Виолете из Вердијеве „Травиата“.

„Мој инструмент је попут примадоне у оркестру – наставља Селимска. – Веома је леп као визија и као звук, а најбоље га познају француски композитори као и Чајковски који је могућности харфе на најбољи начин искористио у својим балетима. Када свираш на инструменту који је једини у оркестру сносиш многу већу одговорност. С друге стране тако се осећам много самосталнија. Под управом Најдена Тодорова очекује ме учешће у Божићном концерту у дворани „Блгарија“ , а затим – снимци стране филмске музике.“