Христијан Бакалов се вратио у Бугарску како би уз подршку Националног фонда „Култура“ Министарства културе представио домаћим поштоваоцима балетске уметности неколико стваралачких радионица. Христијан је 1991. завршио Државну кореографску школу у Софији и одмах после тога постао члан трупе „Омладинског балета Француске“ у Паризу. Каријеру је наставио у саставу Националног кореографског центра Клода Брумашона у Нанту и више година са њима наступао у земљама Европе, Латинске Америке, Африке и САД. А сада у Софији, у „ДНК простору за савремени плес и перформанс“ Националног дворца културе, представио је прву етапу свог замашног пројекта SMALL FUTURE - „Мала будућност“.
На питање како људи прихватају тај нешто настрани пројекат, Христијан Бакалов одговара овако:
„Морам признати да су и гледаоци у Бриселу, где представљам сличне пројекте и поставке, веома изненађени. „Мала будућност“ је део једног већег пројекта перформанс-инсталације „Велика будућност“ која ће бити реализована у јуну у Белгији. Идеја је да радим с аматерима, да привучем људе свих социјалних и старосних група, независно од физичке кондиције, људе у неједнаком положају, људе са инвалидитетом, све који желе да доживе нешто различито и инспирушуће те заједно да изградимо јединствени интерактивни спектакл. Гледалац „Мале будућности“ ће бити увучен у једно ново уметничко окружење и истражиће непознате облике перцепције уметности. Он неће бити пасивни посматрач, већ ће бити у стању да суделује у поставци. Ја снимам реакције публике и када се људи виде са стране, кажу да никад пре нису имали неки сличан доживљај“, с ентузијазмом прича Христијан.
Занимљиво је да сазнамо како се један Бугарин афирмише у уметничким круговима Француске и Белгије. Христијан Бакалов је захвалан судбини да већ 25 година увек успева да оствари своје идеје. Свакако да је имао неколико озбиљних озледа. Сећа се како је сломио ногу управо када је започео да учествује у поставкама светски познатих редитеља какви су Жан Фабр, Жером Бел, Иво Димчев, са којима и данас ради. Није му било лако, али по њему „човек треба да буде припремљен када жели да ради ствари онако како их осећа, без компромиса, да оствари своје снове на свих сто процената. То су управо ти моменти који нам помажу да пређемо на нови животни ниво, да кренемо новим путем, да се попнемо један степеник више“.
У закључку Христијан Бакалов каже:
„Главна порука моје уметности је да људи осете да смо сви на овој нашој планети једнаки, напојени лепотом и издашношћу, љубављу према ближњем. Са њима треба да се сваког дана будимо и да не заборављамо да смо сви ми путници у овом животу… Нек памтимо да нам је пут кроз живот дат да бисмо се делили, да бисмо се усавршавали, да бисмо давали и добијали од човека поред нас“.
Превод: Александра ЛивенПрича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...