7. века су Протобугари на челу са каном Аспарухом јужно од реке Дунав основали своју државу (681. године). То су територије данашње североисточне Бугарске. Прва престоница младе бугарске државе је био град Плиска, а касније – Преслав. Негде у то доба су се на тим просторима појавили болвани – древне камене фигуре. Њихово порекло, тачније период из којег датирају, више од 100 година је предмет истраживања и спорова археолога и лингвиста. Реч „блъванъ“ забележена је у старословенским текстовима из периода Првог бугарског царства (681-1018). Према неким лингвистима, ово је реч туркијског порекла и значи „статуа, идол, стуб.“ Према другима, у питању је реч персијског порекла која се доводи у везу с речју „пехливан“ – „борац, јунак, херој.“

Реч „болван“ можемо користити као назив за древне камене статуе, код нас познате као „камене бабе,“ а исто тако и за девташе који су пронађени у околини прве бугарске престонице Плиске, прича доц. др Зарко Ждраков с Катедре за историју уметности Националне ликовне академије у Софији, који нам је пружио једну од могућих интерпретација порекла и функције тих мегалитских структура.

Камене бабе подсећају на бодисатве у Тибету. Код њих иконографија приказује симболе плодности – велики трбух, велике груди, и од Монголије до Црног мора имали су за циљ да прикажу владаре.

Реч „бабá“ је туркијског порекла и значи „отац, јунак.“ Познато је да је код туркијских народа снажно развијен култ предака. Ово је знак у простору који су Протобугари остављали како би засведочили постојање и присуство рода. Два култна споменика из 11. века - мушкарцу са шлемом на глави и жени са дугом косом, обоје прекрштених руку у којима држе чаше, једни су од ретких открића изложених у Регионалном музеју у Шумену. Ове камене статуе су пронађене приликом ископавања хумке код шуменског села Царев брод, рекао је доц. Ждраков:

Девташе можемо још назвати „монолитима.“ „Девташ“ је локални, турски назив ових споменика и значи „џиновски камен.“ Слични споменици се подижу у част владара, у близини њихових гробница. Ове камене фигуре углавном представљају духове непријатеља које је владар убио, а веровало се да ће га тако приказани духови пратити и дворити на другом свету.

Према доц. Ждракову, начин на који су постављени и поређани девташи један је од аргумената истраживача заговорника теорије да Протобугари нису туркијског порекла. Тако, рецимо, наши девташи су поређани у облику четвороугаоника, док су они који су пронађени у Алтају – у колони, реду. Али немојмо сметнути с ума који су и како су изгледали непријатељи. У централној Азији непријатељи су најчешће коњаници који се крећу у колони, док је овде приказана уметничка интерпретација победе над римском легијом у којој су војници били поређани у облику четвороугаоника.

На територији Бугарске је пронађено мноштво девташа, углавном у околини Плиске и Мадаре где се налази једно од утврђења у близини старе бугарске престонице. Не треба да нас чуди што су две од најбоље очуваних камених статуа управо из тог краја. Али шта нам даје право да закључимо да су управо Протобугари израдили те камене фигуре, а не неки други народи који су прошли кроз нашу територију?

Ово је, у ствари, највећи проблем – утврдити период из којег датирају откривене камене статуе. Један од аргумената је њихов географски положај. Дакле, они се налазе у близини бугарске престонице Плиске. Неки покушавају да те статуе повежу са туркијским народима – Печенезима и Куманима, који су раније насељавали бугарску територију. Али је вероватноћа да и једни и други поставе сличне надгробне споменике у хришћанском Римском царству веома мала. То нам даје повод да сматрамо да ове фигуре датирају из раног протобугарског периода, још из времена Аспаруха и Тервела. На подручју, северно од Црног мора, пронађена је велика количина таквих споменика. Већина њих више није на локалитету на којем су их пронашли тако да их тешко можете повезати са одређеним средиштем. Једна колекција се налази у лапидаријуму у Полтави. Руски истраживачи, пре свега археолог Светлана Плетњова, сматрају да су дотичне „камене бабе“ дело Кумана или Печенега. Али су остали научници мишљења да ти споменици потичу из ранијег периода, рекао је Зарко Ждраков. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова