Она је ванредни професор математике на University of Illinois Chicago. Зове се Дима Синапова. Тренутно живи у Чикагу, а за САД је отпутовала 1999. Њени рођаци су такође преко океана – родитељи јој живе у Ајови, а брат у Бостону. Православни Ускрс су дочекали одвојени, блискост је само виртуелна – свако пред компјутерском камером са својим ускршњим јајима. „Па, није то нека велика слава, али ипак је нешто“ – каже Дима Синапова за Радио Бугарску:

„И даље радим од куће, тако да ми ванредно стање није прекинуло рад. Летос планирам да дођем у госте у Бугарску, у августу, али видећемо како ће се ствари одвити. Сада, за време ванредних мера, држим наставе три пута недељно, све је онлајн. Обично пре тога направим неке белешке о темама и по њима говорим на сусретима са студентима. Није исто као у учионици . Ванредно стање у Чикагу је исто као и у Бугарској. Разлика је у томе што овде можеш ићи у паркове, али не у групама, прати се и одржавање дистанце. Већина људи у парковима је сама или су то парови и породице. Спортска игралишта међутим су затворена. Ако се деси да се много људи окупи на једном месту или да неки угоститељски објекат ради, полиција одмах интервенише. Не кажњавају људе, већ само по којег бизнисмена који је отворио објекат упркос забрани. Овде се не осећа страх од полиције.

Сада не комуницирам са пуно људи, претежно са колегама или са другим родитељима када имамо родитељски састанак. Већина њих каже да је веома заузета са децом, па и мени сада остаје мање слободног времена, него пре. Осим свог посла, имам да се бринем и о деци код куће. Настава на даљину овде није обавезна, али се ја трудим да наставим са наставама како је отприлике током стандардног школског дана од 8,30 до 15,30. Што се знања тиче, сада науче више. Са социјалног гледишта међутим фали им контакт са пријатељима. Углавном и овде се сви жале због ситуације, али пак подржавају затварање школа, иако то никоме није пријатно.“

„Људи у САД се дефинитивно боје заразе. На пример, ја живим у солитеру тачно поред језера Чикаго и већина људи сада више воли да се сама вози у лифту. Чак и у лобију портири дају маске, иако нису обавезне. Напољу половина људи носи маске, шал или нешто друго, јер се боји“ – дели своје утиске Дима Синапова:

„И овде се већина брине о економији, чак су задњих неколико недеља милијони људи поднели молбе за помоћ преко бироа за запошљавање. Економске последице ће се дуго времена осећати након што пандемија прође. Али по мом мишљењу, једном када ограничења престану, социјални живот ће се наставити као пре.“

Превела: Ива Гринко

Фотографиje: math.uic.edu