Протекла 2020. је ставила бизнис и друштва на пробу, суочила их је са великим изазовима. Упркос томе, међутим, компанија Силвије Павлове не само што је успела да настави добро пословање, већ је задржала и своје позиције на тржиштима преко 30 земаља Европе и света.

Пословна дама се већ 6 година бави биокозметиком и у том периоду је пуно тога научила, а две битне ствари у основи су њеног успеха. Као прво – веома је важна правилна процена производа који су тренутно па и у будућем периоду потребни друштву. Предност је и чињеница да је козметика за бебе, децу и одрасле, коју она производи, заснована на безбедним и јестивим састојцима, што је многим родитељима посебно важно када је у питању беба. Поред свега тога пандемија Covid-19 је довела до промене расположења потрошача – сада су они више склони да купују и користе еколошке производе, без обзира на то што су они скупљи. Друга битна ствар коју је Силвија Павлова научила јесте да на сваког конкурента треба да гледа као на пријатеља са којим има заједнички циљ.

Све то, наравно и срећа, допринело је да Бугарка привуче пажњу познатог краљевског хроничара Роберта Џобсона који прати дешавања у Бакингемској палати и да њен рад буде представљен у књизи „Baby Sussex“. Испоставља се да су о њему Меган Маркл и Хари сазнали за време свог путовања по Африци, каже Силвија Павлова.

„Заиста нам је част што о нама пише у књизи посвећеној принцу Харију и његовој породици. Емоције око ове вести су биле велике, доживели смо их, али смо сада већ „затворили ову страницу“ и настављамо даље. Међутим, оно што знамо је да је циљ био пружити подршку производњи еколошких производа иза којих стоје жене. Да би нас укључили у књигу, сарадници краљевског хроничара су формирали истраживачки тим који је имао задатак да сазна све о нашој фирми.  Била сам јако изненађена када су нам на интервјуима постављали питања везана за конкретне ствари о којима смо на бугарском језику причали приликом гостовања домаћим телевизијама и то годину и по дана раније.“

Због пандемија Силвија Павлова није могла да искористи прилику да присуствује свечаности поводом првог рођендана малог Арчија, када је требало да се одржи и промоција књиге. Међутим, предвиђени поклон за тај повод је одавно готов  – лепа дрвена кутија у изради занатлије из Трјавне, са грбом војводе и војвоткиње од Сусекса и бугарским традиционалним везом.

Силвија Павлова сматра да је најбитније, без обзира на све, то што у Бугарској живе способни људи који имају и смисао за трговину, који поседују велику енергију и који производе квалитетне производе. Према њој, то је попут визиткарте наше земље у свету.

Што се тиче привилегије наћи се у чланку или књизи  о некој краљевској породици, такву нема свако, а од ње може бити користи иако не увек одмах.

„Не сме се сматрати да ће помињање државе каква је Бугарска одмах код нас довести неколико аутомобилских гиганата – објашњава историчар Петар Стојанович и додаје – Међутим, има неколико простих истина које морају постати шире познате. Монархијски и аристократски кругови су веома јаки и сада већ не толико затворен систем. У том систему има историјског наслеђа, талената и добротвора, који имају немалу финансијску па и другу моћ… Све то може да неку државу учини бар пријатнијом и атрактивнијом за остале“.

Ова врста књиге има своје верне читаоце, а није ни мало колекционара таквих књига. У том смислу:

„Књига ће највероватније доћи до својих класичних читалаца, оних које занима необично, сјај или тематска страна. О њој ће писати и жута штампа, а смисао свега тога је да оно буде повод да неко негде отвори једну страницу више, да погледа још један филм…“

Превела: Албена Џерманова

Фотографие: лична архива Силвије Павлове и БГНЕС