Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Градске туре – могућност да се упознамо са историјом зграда подигнутих до 40. година 20. века

Ако познаје историју друштво може имати активнију улогу у очувању архитектонског наслеђа

Фотографија: БГНЕС

На територији главног града Бугарске постоји преко 1.400 објеката који су део непокретног културног наслеђа. Само 600 њих има статус заштићеног објекта – објаснио је Љубомир Георгијев, бивши директор општинског друштва „Софијаплан“. Гломазне административне процедуре и пропуста и нетачности у документима многих од тих зграда, који су често само у папирнатом облику, омогућавају манипулисање подацима о њиховом стању и статусу, а то омета правилну процену и поступак доношења закључка о њиховом значају за друштво и стручњаке.

У свом извештају објављеном 2019. године је Служба за ревизију јавног сектора указала на низ дефицита, како у области законске регулативе која уређује очување непокретних споменика културе, тако и у области контроле њиховог очувања. И док институције с једне на другу пребацују  одговорност, мноштво зграда препуштено је милости времена, а бугарски градови губе свој лик.


Међутим, постоји нада, а она је повезана са добрим познавањем историје и стања зграда које чувају отиске прошлих времена. Управо је то кључ ка активнијем учешћем грађана у дебати о њиховом очувању. А разлог је то што су људи склони да воле и чувају ствари које познају.

„Наша мисија је пре свега да скренемо пажњу на постојећи проблем.  Надамо се да ће и људи који су одлучили да предузму радње на штету таквих објеката, поново размислити и одустати“ – објаснио је Радио Бугарској Васил Макаринов, кустос Политехничког музеја у Софији.

Васил Макаринов
Иако кошта пуно напора и посвећености, задатак је остарив  – то доказује рад Васила Макаринова и његових сарадника. Вођени љубављу према архитектонском наслеђу, људи из Фондације „Бугарски архитектонски модернизам“ су већ остварили једну важну победу – спречавање рушења Терминала 1 аеродрома у Софији, који представља пример архитектуре 40. година минулог века.  

Упознајмо архитектонско наслеђе с почетка 20. века

Васил Макаринов и његови пријатељи нуде специјалне туре Софијом ради упознавања архитектуре из првих деценија 20. века. Сви који желе имају прилику да виде интеријер два изврсна стана и да се тако врате назад у прошлост и осете аутентични дух тог доба.


Тешко је рећи тачно који је данас број насељених и одржаваних станова тог типа. Али може се претпоставити да их је све мање, о чему сведоче бачени поред контејнера карактеристични украсни елементи, врата, столарија и намештај, који им у ствари дају онај непоновљиви шарм, каже Васил Макаринов.

„Преко посете тих станова желимо да покажемо да је и данас могуће да човек у њима живи – категоричан је он. –  Да би неко место било добро за живот, није увек обавезно грандиозно реновирање. Власник може да обнови његов аутентични интеријер. То би са своје стране могло резултирати чак и растом цене некретнине“.


Из Фондације спроводе теренска истраживања у земљи. Једно од њих одвело их је у Варну. Тамо су за почетак маја планирали обилазак зграда подигнутих у периоду између Првог и Другог светског рата.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, foundationbma.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25