У граду Јакоруди (Jугозападна Бугарска) припрема за Ђурђевдан почиње већ 5. маја, када рано ујутро девојке и невесте ваде из сандука шарене јакорудске простирке да би њима окитиле град за празник. А увече, пре заласка сунца, одевени у богато украшене традиционалне народне ношње, чланови аматерског састава при Народном читалишту „Светлина – 1907“ у граду одлазе на трг да би извели древни обичај „Потапање китица“, који је везан за веру људи у добро и наду за здравље и плодност.
„Китицу пролећног цвећа везану за малу бочицу потапамо у глинени ћуп са водом. Затим почиње суштински део обичаја – објашњава Ива Рашкова у интервјуу Радио Бугарској и наставља: Старије жене певају амблематичну песму „Свети Георги“, која се изводи само на тај празник, а у то време девојке, прворођене ћерке, потапају китице у ћупове, поређане око иконе Светог Георгија.
Ћупови се покривају црвеним платном и остављају да преноће испод бокора ружа. А људи до касно увече играју кола на тргу и веселе се.
„Следећег дана, опет рано ујутро, пре изласка сунца, почиње вађење китица – наставља своју причу Ива Рашкова. – Вади их најмлађа ћерка у породици и свакој особи која узме китицу упућује жеље за здравље, срећу, плодност. Затим девојке и невесте умивају своја лица водом из ћупа, да би биле беле и црвене. Свака домаћица односи китицу кући, окачи је високо да би срећа у кући расла, а водом из бочице попрска укућане, кућу и животиње за здравље.“
Обичај „Потапање китица“ завршава се народним весељем на Ђурђевдан (6. маја). Занимљиво је рећи да овај празник у Јакоруди заједно славе Бугари муслимани и хришћани.
„Сви идемо у храм Светог Георгија Победоносца, на периферији града. Он је подигнут на месту старе Јакоруде, која је спаљена 1666. године. За празник се коље курбан за здравље свих, а јагњад дарују како хришћани, тако и муслимани. После заједничког курбана почиње весеље и тако сви заједно прославимо Ђурђевдан“, каже Ива Рашкова.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Народно читалиштe „Светлина – 1907“ у Јакоруди
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..