Прошлог века је Драгоманска мочвара, која се налази 35 км од Софије, била готово у потпуности исушена у пољопривредне сврхе након што су у региону изграђени одводни канали и црпна станица. Касније је ова природна знаменитост обновљена средствима из ЕУ фондова, а изграђен је и центар за посетиоце. Данас је мочвара део европске еколошке мреже „Натура 2000“ и Европског зеленог појаса. Али се у последње време ово влажно подручје суочава с новим изазовима везаним за загађење, сушом, нестанком станишта као последица деловања човека. Осим тога, пре две године је велик пожар уништио део његове флоре и фауне. Шта се десило после пожара?
„Користећи сателитске снимке и друге податке, утврдили смо да је скоро 80% зимског растиња уништено ватром. Такође, пожар је оштетио и 2/3 стазе за туристе, мислим на стазу која је омогућавала приступ са обале ка унутрашњости,“ каже у разговору за БНР Петко Цветков из Удружења за заштиту дивље природе „Балкан“ и додаје: „Али се касније, у пролеће и лето, вегетација увелико опоравила. Добровољним радом су раније у близини мочваре засађене врбе, тополе, храстови, који су срећом опстали у пожару.“
Удружење за заштиту дивље природе „Балкан“ ради раме уз раме са Светским фондом за природу (WWF) на пројекту WaterLANDS. Две организације ће у наредне четири године спроводити активности на терену у циљу да се убрза процес обнове влажног подручја.
„Драгоманска мочвара је највећа крашка мочвара у Бугарској, која се у прошлости простирала на површини од 450 ха, а данас заузима око 350-400 ха,“ каже Петко Цветков и наставља: „Ово место је станиште око 60% птичјих врста које се срећу у Бугарској или то је више од 240 врста. Овде станује једина позната велика колонија велике беле чапље у унутрашњости земље и повезане са њом колоније сиве чапље, црвене чапље и колоније великог и малог великог бика, који овде налазе погодно тло за размножавање. Захваљујући напорима Удружења „Балкан“ и његовој сарадњи са научницима, обновљене су неке инсективорне врсте биљака, као и неке врсте рибе, дремовац и друге биљке попут Fritillaria meleagroides, љубичице Viola pumila и друге карактеристичне за ово подручје врсте.“
Иван Христов, стручњак за воду у Светском фонду за природу – Бугарска, испричао нам је више о основним тачкама пројекта WaterLАNDS:
„Један од великих проблема је претерано обрастање ових влажних подручја, што је последица уласка пољопривредних загађивача, отпадних вода или тзв. биогених супстанци. То доводи до погоршања стања ових мочварних станишта. Зато нам су кошење и други вид управљања овом биомасом на првом месту како би се обновио еколошки систем. Као друго, желимо да успоставимо тампон зоне око мочваре где ће се хватати поменути биогени, загађивачи, ђубре и сл. И последњи, али не и по значају, изазов везује се за обнову дела посетилачке инфраструктуре на теротирији мочваре како бисмо приближили ову природну знаменитост људима јер је немогуће чувати и бринути о нечему што не познајемо.“
Видите још о влажним подручјима у Бугарској:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Ивана Христова за Радио Софију – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Петко Цветков, Удружењe за заштиту дивље природе „Балкан“
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..