Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине 20. века. После вишедеценијског прекида ове праксе, наследници некадашњих нестинара почели су да оживљавају традицију нестинарске игре.
Познато је да су гајде један од обредних инструмената који се користе приликом извођења плеса на жару који тиња. Тако да ни место ни избор овог музичког инструмента као основног у надсвиравању уопште није случајан. Овогодишњи учесници у такмичарском делу програма су гајдаши из свих крајева земље и иностранства.
„Овим догађајем желимо да подстакнемо промоцију инструменталне музике Странџанског краја (југоисток Бугарске) и љубав према гајдашкој уметности. На овогодишњем издању учествоваће и гости из Србије и Грчке,“ рекао је Георги Илијев, председник Тракијског клуба „Св. Св. Константин и Јелена“ – град Царево.
Клуб је главни организатор овог колоритног празника, који се одржава уз подршку Националног фонда за културу, Општине Царево, сеоске општине Кости и бројних спонзора којима је стало до очувања локалних традиционалних вредности.
*Гајденица је део гајди који даје звук. Прави се од тврдог дрвета, најчешће су то шимшир, дрен, јоргован или шљива. Она је краћа у односу на прдало – дугачку дрвену цев која даје дубок тон.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије уступили организатори догађаја.
Повезане теме:
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..