„И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим...“ Сваки хришћанин зна смисао ове фразе из Господске молитве јер се на њој темељи Христово учење о љубави и праштању. За праве вернике највећа снага није да опростиш драгим људима, већ непријатељима и људима који су те највише повредили.

По узору на Христа који је опростио својим мучитељима, „јер не знају што чине,“ тако и Његови следбеници теже да се приближе Христовој безграничној љубави према људима.

„Опростите и биће вам опроштено,“ каже Христос и поучава своје ученике: „И каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити. Јер ако људима опростите њихове грешке, онда ће и вама опростити ваш Небески отац. Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.“

Побожни хришћанин не чека да буде замољен за опроштај, већ први пружа руку и тражи да му буде опроштено. Зато, на прагу наступајућег Великог поста, како би он био исцељујући и користан за душу, православни верници опраштау једни другима.

Важно је да опроштај долази из душе и срца, да буде искрен. Овако ослобођени терета гриже савести и сумњи, верници с молитвом, покајањем и смирењем улазе у Свету четрдесетницу, која почиње од вечерње Сиропусне недеље.

• Сиропусна недеља подсећа на смисао опроштаја и бескрајне Христове љубави

Ове године, по први пут у новијој историји Бугарске у Васкршњи пост улазимо без духовног пастира, а срца верника тугују дубоко. Нећемо чути благослов и савете нашег Патријарха.

То нас подсећа на пад Трнова под турску власт (1393) када су Турци одвели патријарха Евтимија Трновског у заробљеништво. Људи су га кроз сузе питали: „Коме нас остављаш, владико?“, а он је одговорио: „Остављам вас у рукама Свете Тројице сада и заувек.“

Тако смо и ми сада остављени од нашег пожртвованог пастира Неофита милости Божјој, уз наду да ће бити изабран његов достојан наследник, који ће истом бригом наставити да бди над бугарским народом.

• Бугарска тугује за својим духовним пастиром

• Преминуо Његова светост патријарх бугарски Неофит

А критеријуми за новог поглавара Бугарске православне цркве су мир, смиреност и богољубље – врлине које су красиле покојног Патријарха бугарског Неофита.

„Био је талентован у многим аспектима живота. Показивао је нам пут којим Бог жели да идемо – какви треба да будемо да бисмо наследили Царство небеско,“ каже отац Василиј Сарјан, предстојатељ софијског храма Светог Преображења Господњег у интервјуу за БНТ и додаје:

„За нас хришћане, без обзира на то да ли смо духовници или мирјани, у основи живота је Реч Божја. У прилог својим речима навешћу говор Светог Павла Јеврејима, где он каже: „Памтите учитеље и пастире ваше који су проповедали Реч Божју и гледаући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову!“

Вера – беспоговорна и безгранична вера, која са собом носи све остале врлине, које је Његова Светост Патријарх Неофит ширио. И смиреност, бескрајно стрпљење, што је нешто егзотично у савременом свету. А Господ каже: „Стрпљењем спасите душе своје!“, рекао је на крају нашег разговора отац Сарјан.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС