Обичај нестинарство – босоноги плес на жеравици, главни је догађај на дан Светих Константина и Јелене који у нашим данима БПЦ обележава 21. маја, али нестинари најчешће играју 3. јуна, на дан ових светаца по Јулијанском календару.

Православна црква никад није хтела да призна нестинарство. Људи који су изводили тај ритуал су све до почетка 20. столећа били прогањани. Из тог разлога данас се ова хиљадугодишња традиција, негована и преношена с колена на колено, чува у малом броју насељених места у Бугарској на подручју Странџе планине – у селима Кости, Бродилово, Блгари, а према мештанима, из њих је ритуал пренесен и у друга оближња насеља.

Године 2009. је Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио древни бугарски обичај нестинарство на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а дато му је место и у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.

У нестинарском ритуалу назире се древни култ према сунцу. У традиционалној народној култури Бугара широко је распрострањена представа да је земаљска ватра одраз небеског светла. А у пролеће када се сунце поново рађа после зиме, изводе се различити обреди ватром. Верује се да на тај начин магичним путем људи подстичу сунце да им донесе богат род и здравље. Најближи додир с ватром представља обичај да се прескачу запаљене ломаче. Постоји веровање да ће онај ко прескочи ватру бити здрав током целе године. Међутим, нестинари чине нешто сасвим другачије – они босоноги ступају на жеравицу и изводе ритуални плес. Задивљује чињеница да жеравица никако да опече њихове босе ноге. Данас многе посматраче тог ритуала обузме жеља да сами пробају да играју на жеравици, али у већини случајева задобију озбиљне опекотине. Сами нестинари тврде да када играју боси по жару, свеци покровитељи Константин и Јелена их чувају и праве по жеравици путању. Постоји и објашњење чињенице да нестинари  владају тајанственом техником како да се крећу по жеравици, а да при томе не добију опекотине.  Међутим, наследни нестинари причају да игра по жеравици не полази за руком њиховој браћи и сестрама. Тако да је нестинарска игра позив мало људи.

Tајанствено порекло нестинарског ритуала вероватно указује на културу древних Трачана који су живели на нашем поднебљу. Али је обредност која је стигла до нас посвећена хришћанским свецима Константину и Јелени. Управо њихову икону држе у рукама нестинари док играју по жеравици.  А празник тих светаца представља кулминацију нестинарске обредности. Познати су случајеви када нестинари играју и за време других празника, рецимо на дан Светог Илије, за кога се сматра да је управљао небеском ватром. Нестинари причају да су се некада њихови ритуали изводили чак 6 пута годишње.

Припрема за нестинарски празник почиње већ после Ускрса. Прво се за нестинаре врши ритуалнo чишћење светог извора, који они зову "ајазмо".  У његовим лековитим водама нестинари симболично "купају" своје иконе, које се чувају у специјалном нестинарском светишту. А заједно са њима чува се и свештени тапан у чијој се пратњи изводи обред. Нестинари кажу да ударање у тапан и посебне нестинарске мелодије на гајдама ослобађају тајанствена осећањ,а која их подстичу да уђу „у ватру“. Дан Светих Константина и Јелене је велики празник за све становнике села. Припрема се велика сеоска трпеза. Коље се курбан – обично ован или бик, који се дели свим људима. Тога дана припремају се специјални обредни хлебови. Они су округла облика са симболима сунца, што поново подсећа на везу обреда са небеским светлом. Ма колико древни и пагански били корени нестинарства током векова, оно се увек повезивало са хришћанском обредношћу. На дан празника мештани на челу са нестинарима и иконама организују обредну поворку. Обилазе нестинарски извор, свето вековно дрвеће у околини села и обавезно цркву. У то време у центру села гори "света ватра". Увече, по заласку сунца, мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг, што опет подсећа на сунце. Онда музичари свирају специјалну нестинарску музику.

Прочитајте још

• Ватра и тапан, плес и жеравица: нестинарски празник у Странџи
• Костадин Михајлов – певач и нестинар

Саставила, уредила, превела и објавила: Албена Џерманова
Фотографије: Facebook /Нестинарски плес, БГНЕС, Facebook/selobulgari,