Након дугогодишњих расправа и заједничких напора експерата из те бранше, стратешки план развоја културног туризма у Бугарској је већ чињеница. Стратегија предвиђа да се Бугарска подели на 13 културно-историјских области. Биће представљено укупно 300 археолошких и историјских објеката широм земље. Документ предвиђа и побољшање инфраструктуре, укључујући и путеве у земљи који су на неким местима заиста у очајном стању, што у великој мери отежава приступ нашим споменицима културе и одвраћа туристе од наше земље. До 2013. године на име оплемењивања туристичких објеката и културно-историјских споменика код нас предвиђено је 200 млн евра. Средства ће бити обезбеђена из Европских фондова.
Стратегија развоја културног туризма разрађена је уз финансијску помоћ владе Италије, а резултат је трогодишњих напора водећих домаћих и италијанских експерата из те бранше. „У ствари, Бугарска и Италија су две од оних држава које формирају битан део огромног културно-историјског наслеђа Европе”, рекао је заменик министра културе Тодор Чобанов.
Међутим, за разлику од нас, Италијани имају дугогодишње искуство у управљању својим споменицима културе и њиховом претварању у атрактивне туристичке објекте. А то се остварује захваљујући успешном јавно-приватном партнерству. Зато ће Бугарска користити италијански модел развоја културног туризма који рачуна на везу између државе и приватног бизниса.
„Морамо извршити туристичко рејонирање Бугарске, створити тзв. диверзификацију туристичког производа, тако да свака област нуди препознатљив, јединствен производ који се може продавати, тврди Тодор Чобанов. - Стога је Бугарска подељена на 13 туристичких региона. Сваки од њих је јединствен, нуди комбинацију природних и историјских специфичности. Ставили смо акценат на теме као што су: градови из доба Националног препорода Бугарске, наслеђе Римског царства, приобаље Дунава, односно Црног мора, наша древна престоница итд. У акционом плану посебна пажња посвећује се и инфраструктури. Не ради се само о побољшању стања путева, већ и о ремонту и доградњи водоводне мреже, станица за пречишћавање и др. У ту сврху поједине општине могу рачунати на средства из Европских фондова. У стратегији су дефинисане и зоне природног блага, јер када говоримо о културном туризму, не можемо, а да не узмемо у обзир природно наслеђе Бугарске и његово очување.“
Према експертима, страни туристи који стижу код нас да би се упознали са културно-историјским наслеђем наше земље, троше од 5 до 7 пута више од масовног туриста. На жалост, културни туризам заузима тек 15% од укупног удела туристичке индустрије Бугарске.
„Један посебан том стратегије посвећен је објектима који су од значаја за културни туризам, каже Тодор Чобанов. - Бугарска има преко 40.000 историјских, етнографских, археолошких објеката од важног значаја. Али ми смо се зауставили на онима који су најпривлачнији и за које сматрамо да ће привући туристе код нас. За сваки од споменика израђен је посебан досије који садржи целокупну информацију о њему: где се налази, које су његова специфична обележја, ко газдује њиме, да ли је приступачан итд. Сви ти објекти укључени су у посебне регионе. То ће олакшати туроператоре и запослене у тој грани који желе да развијају успешан бизнис.“
Превод: Албена Џерманова
Летња туристичка сезона ове године је била боља у сваком погледу чак и у односу на рекордну 2019. годину. Више је прихода, туриста, а било је и више сунчаних дана, изјавио је телевизији БТВ привремени министар туризма Ефтим Милошев. Министар је..
Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...