Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стабилност бугарских банака и високе камате на депозите привлаче стране инвеститоре

Бугарски банкарски систем је сачувао стабилност и у доба глобалне финансијске и економске кризе. Иако и под веома рестриктивним условима, банке су наставиле да oдобравају кредите становништву. Више каматне стопе на кредите изазивају незадовољство корисника, али пак су имаоци депозита задовољни, као то бива увек. Уосталом, управо високе каматне стопе задржавају у земљи страни капитал који преферира услуге бугарских банака.
Донедавно су се каматне стопе у банкама кретале између 9 и 10 одсто за тромесечне депозите на годишњем основу, а сада износе око 7 одсто. То је и даље врло висок ниво имајући у виду да су почетком 2008. године каматне стопе на депозите износиле 3,5–4 одсто, подсећају експерти. Каматне стопе за кредите су више: 10, чак 12 одсто, што банке користе као надокнаду за веће напоре на обезбеђивању свежих финансијских ресурса. У условима глобалне стагнације, овај ресурс не може да дође из банака мајка на западу, зато га комерцијалне банке набављају на домаћем тржишту, из улагања становништва. У условима велике конкуренције, банке су разумљиво веома агресивне када је у питању привлачење слободних средстава грађана. Око 52 одсто капитала бугарских банака у власништву је пет великих страних финансијских установа. У садашњим условима високих камата на депозите стране банке бирају да држе финансијска средства у Бугарској. Добит од камата у Бугарској је изузетно добра. Поређење на основу података Европске централне банке показује да је профитабилност тромесечног депозита у Белгији 0,96 одсто, а на Кипру око 4 одсто. Гарабед Минасјан са Економског института Бугарске академије наука наводи бројке о повећању страних депозита у бугарским банкама.

„Почетком 2008. године бугарске банке су имале на располагању око 2,5 милијарди евра страних депозита. У последње скоро две године међутим тај износ је повећан на око 9–9,5 милијарди. евра. То су били и јесу пре свега депозити страних акционара који су проценили да бугарски банкарски систем функционише добро и обезбеђује им довољан профит. То је објашњење за велики пораст страних депозита у нашим банкама. Можемо замислити каква би била ситуација да смо имали ниже каматне стопе на депозите. Онда би привлачност бугарских банака за власнике капитала била мала, а вероватно би чак дошло до одлива капитала из земље.“

У периоду непамћених економских турбуленција и мањка поверења према банкама у светским размерама, у Бугарској ниједна банка није дошла до тога да тражи рекапитализацију од стране државе, каква је ситуација у многим од најразвијенијих светских привреда, подсетио је недавно гувернер Бугарске народне банке Иван Искров. Данас бугарски финансијски систем је синоним стабилности, предвидивости и успеха, рекао је он. А основа стабилности је валутни борд који је земља увела 1997. године, као и политика строгих регулација од стране Народне банке.

Аутор: Милка Димитрова
Превео: Георги Стојчев
По публикацията работи: Милка Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43