Етнографски институт са музејем напунио 60 година

објављено 27.10.09. 12.59

Фотографија: БГНЕС

1947. године Бугарска академија наука основала је Институт етнографије, са циљем да изучава, анализује и описује народне традиције и начин живота – како у прошлости тако и у будућности. Две године касније Институт етнографије спојен је са Народним етнографским музејем, једном од најстаријих институција у Бугарској основаној после ослобођења од отоманске владавине. Због тога се ове јесени обележава 60. година постојања Етнографског института са музејем Бугарске академије наука (БАН).

"Етнографске старине, артифакти, предмети који представљају начин живота Бугара, прикупљани су још у време националног препорода, у 19. веку – каже за Радио Бугарску директор Етнографског института Ана Лулева. – Познато је да су Раковски и Каравелов (делатници националног препорода и учесници ослободилачког покрета Бугара за време Отоманске владавине) били ватрене присталице да се окренемо нашој култури. Разлог за то је што је она етнички обојена, а одатле и тесно повезана са идејама националног препорода, а касније и еманципације младе бугарске државе. Скоро 30 година после Ослобођења, 1906. године, основан је Народни етнографски музеј. Први директор музеја био је Димитар Маринов – примерна и достојанствена фигура бугарске културне историје. Он развија широку активност за прикупљање етнографских материјала, народних обичаја, песама и веровања. Његова дела и рад су пионирски у бугарској науци. Веома важан је и допринос професора Ивана Шишманова који је први написао програм са задацима бугарске етнографије. Његово мишљење је било да народне старине требају бити прикупљане и очуваване, због тога што су на прагу 20. века биле осуђене на нестанак. А ако Бугари желе да знају своје порекло и род, морају бити упознати са својом материјалном и духовном културом."

Каква богатства су прикупљена у фонду Етнографског музеја до сада?

"Имамо велико богатство ћилима, тканина и свега осталог, све што можете да замислите о животу старих Бугара, као и огроман фонд одеће – наставља Ана Лулева. – Више од 24.000 комада је фонд костима, који представља скоро половину наших блага. Осим тога, има и много других ствари: накита, везова, плетива, судова од бакра, керамике, дрвета, предмета из сфере пољопривреде итд. Они су прикупљени захваљујући вредном колекционарском раду током година. Некада су постојале експедиције које су путовале по земљи и куповале занимљиве предмете. Имамо и много експоната од Бугара који живе на територијама ван садашњих граница – из Македоније, Источне Тракије. Предмети су прикупљани у нарочитим експедицијама за време којих је од становништва откупљено много предмета који се сада чувају код нас. Имамо неке заиста старе и прелепе ствари, којима желимо да покажемо целокупну лепоту, ако успемо да уз помоћ Министарства културе обновимо експозицијске просторије. Много од тих предмета није излагано годинама, а вреди да их виде како житељи тако и гости Софије. С друге стране, прикупљамо поставку о свакодневној култури социјализма, са предметима из блиске прошлости. Амбиција нам је да прикупимо предмете произведене ближе нашој садашњости. Тако ће се у тематској изложби видети старе ствари, на пример одећа из 18. века, као и предмети из садашњости, како би посетиоци могли да пропрате развој моде. Мање – више то су тенденције развоја етнографских експозиција у свету."

Стручњаци Етнографског института са музејем одлучили су да покрену кампању за сакупљање предмета из времена социјализма. Предмети о којима се маштало пре неколико деценија, као например телевизори "Опера", данас се са лакоћом избацују приликом рашчишћавања тавана и подрума. Шта истражују данас бугарски етнолози?

"Све то, што представља културу Бугара и свих других етничких и религиозних заједница које живе на територији Бугарске – каже Ана Лулева. – Наравно, имамо много пројеката који су усмерени ка бугарској дијаспори широм света. Емиграција, нарочито у скорије време је изузетно великих размера. Наши етнолози раде у Украјини и Молдавији, где има доста Бугара, а такође и у Шпанији, државама Медитерана, као и у Америци. Свуда где се налазе веће бугарске колоније, налазе се и наши стручњаци који одлазе тамо на неко време и етнографским методама надгледају, интервјуишу и описују живот Бугара. Тако знамо шта се дешава са Бугарима из дијаспоре, каква је њихова самосвест и какав је њихов идентитет."

Аутор: Венета Павлова
Превео: Дарјан Бојков

По публикацията работи: Венета Павлова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Етнографски институт са музејем напунио 60 година

Више из ове категориjе

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем