Биомаса – јефтино одрживо гориво

објављено 4.11.09. 14.04

Једна од основних сировина за производљу биогорива код нас и даље остаје дрвни материјал.

Фотографија: хива

Доласком зиме на дневни ред стиже и веома шкакљива за Бугаре тема – о грејању. Како да оно буде јефтино, ефикасно, а уз то и нештетно по животну средину? Многи су себи постављали, а и још постављају то питање. Испоставља се да постоји решење. Ради се о коришћењу биомасе за грејање – методе која поседује економске, еколошке и социјалне предности. Само од отпада од дрвнопреређивачке индустрије Бугарска би могла да годишње добија топлотну и електричну енергију од 13,5 тераватчасова. Према подацима Удружења бугарских енергетских агенција биомаса чини око 40% потенцијала обновљивих извора енергије у земљи. У питању су дрвни и пољопривредни отпад. Пре годину дана Влада је одобрила дугорочни програм подстицања коришћења биомасе за период 2008–2020 година. У њему се наводи да ће 2020. године око 38% коришћене биомасе, што чини скоро 837 хиљада тона нафтног еквивалента, односно 9,7 тераватчасова, биће искоришћено за производњу топлотне и електричне енергије.

„Биомаса је обновљив извор енергије који човечанство користи откако је пронађена ватра, истиче Здравко Георгијев, потпредседник Удружења бугарских енергетских агенција. - Предност биомасе као енергента је у томе што је има свугде око нас и практично она замењује остала горива – нафту, природни гас и угаљ која су скупа и увећавају емисије стакленичких гасова. Нажалост, у Бугарској нису ретки случајеви коришћења ниско ефикасне технологије приликом сагоревања дрва у пећи или камину. У последње време и код нас се за огрев користе брикети од сламе или дрвени, као и пелети добијени пресовањем отпада /дрвног или пољопривредног/. Код те новије технологије садржај воде је сведен на 10%, док код дрва он је изнад 50%. За постизање доброг енергетског ефекта, потребна је сасвим мала количина брикета и пелета. Поред тога, они се лако транспортују и не захтевају посебне услове чувања. Могу се користити и за загревање великих инсталација као што су, на пример, топлификациони системи.“

Прва велика топлана на бази биомасе у Бугарској изграђена је у скијашком центру Банско. Она је капацитета 10 мегавата и до сада напаја топлотном енергијом приватне стамбене зграде, хотеле, административне зграде, као и локалну цркву, школе у региону, дечији вртић, музеј и болницу. У фебруару ове године у Ихтиману је уведен сличан топлификациони систем. Тамо је тврдо и течно гориво замењено дрвеним пелетима од отпадне биомасе. Цена топлотне енергије која се производи на тај начин је нижа, а осим тога, коришћење локалних ресурса за производњу пелета обезбеђује и нова радна места. Ту свакако не смемо запоставити ни еколошки ефекат, јер је биомаса обновљив извор енергије. „Током процеса добијања биомасе и њеног сагоревања емисије стакленичких гасова једнаке су 0.”, наводи Здравко Георгијев:

„Приликом употребе конвенционалних горива попут угља и нафтних производа, испуштају се диоксин и фуран, за које је доказано да су канцерогени, додаје он. Код биомасе тај проблем не постоји. Практично, поред еколошког ефекта, сакупљање и искоришћавање дрвне масе смањује опасност од шумских пожара. Приликом добијања биомасе истовремено се врши и санитарна сеча. Све то у знатној мери доприноси бољем стању шумских газдинстава“, рекао је за крај Здравко Георгијев.

Превод: Албена Џерманова

По публикацията работи: Дарина Григорова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Биомаса – јефтино одрживо гориво

Више из ове категориjе

Природњачки музеј у Пловдиву домаћин „Леденог фестивала“

„Желим да ме чујете“ – дискусија посвећена деци са оштећеним слухом

Русенски универзитет организује разноврстан културни програм за стране студенте

„Желим да ме чујете“ – дискусија посвећена деци са оштећеним слухом

Русенски универзитет организује разноврстан културни програм за стране студенте

Природњачки музеј у Пловдиву домаћин „Леденог фестивала“