Прогноза УниКредит групе о банкарском сектору у земљама Централне и Источне Европе

објављено 11.11.09. 13.43

Промена правила игре у банкарском сектору након светске глобалне кризе довешће до промене у начину рада банака у земљама Централне и Источне Европе. На то указује последња анализа италијанске УниКредит групе о стању банкарског сектора у земљама Централне и Источне Европе. После опоравка економија правилна оцена ризика при одобравању кредита биће кључни фактор од којег ће зависити профит банкарског сектора у региону‚ у том броју и оног у Бугарској. Банкарске институције ће се вероватно усмерити на понуду нових штедних производа за привлачење финансијских ресурса. Оне су донедавно рачунале на инвестиционе кредите одобраване бизнису као основни начин за профитирање. Због кризе и сужавања пословних активности фирми‚ од којих већина ради са 50-60 одсто својих капацитета‚ њима ускоро неће бити потребни банкарски кредити. Стога се на дневни ред ставља диверзификација кредитних производа банака у земљама Централне и Источне Европе‚ укључујући и Бугарску. Посебна пажња ће бити усмерена на мали и средњи бизнис‚ јер ће ниво потрошачких кредита као извора новца банкама ионако бити много нижи. То је свакако објашњиво обзиром на смањену потрошњу домаћинстава. Према Кристоферу Павлову‚ главном економисти УниКредит Булбанке која је бугарски огранак италијанске УниКредит групе – потпуни опоравак банкарског сектора у земљама региона ће почети 2011. године. Што се бугарских банака тиче‚ стручњаци УниКредит групе прогнозирају смањење висине камата и на кредите и на депозите.

"Камате на депозите ће падати и достићи вредности с краја 2008. године – појашњава Кристофер Павлов. – Напоредо с тим ће се смањити и каматне стопе на кредите‚ што ће се наставити и у 2010. години. То ће уосталом бити најтежа година у процесу опоравка банака. Оне ће имати и највеће губитке у кредитним портфељима као резултат рецесије реалне привреде. У другој половини 2010. године очекује се највећи раст лоших, односно несервисираних кредита. У овом процесу ће најпогођеније бити Литванија‚ Летонија‚ Румунија и Србија. Бугарска има релативно добре позиције и њени показатељи су ближи оних које ће исказати Хрватска. Другим речима‚ број лоших кредита у Бугарској биће нешто већи од оног у централноевропским земљама."

Према прогнози УниКредит Булбанке највећи број несервисираних кредита у земљи‚ тј. кредита чије је измирење закаснело са више од 90 дана‚ очекује се другом половином 2010. године. Међутим‚ тај ниво ће и тада задржати безбедне за бугарски банкарски систем вредности од 10 одсто. Према прорачунима то значи да ће губици банкарског сектора код нас достићи 3‚7 милијарди лв.‚ односно око 1‚9 милијарди евра што чини отприлике 6 процената БДП-а земље.

"Сматрамо да ће се ови губици надокнадити у три узастопне године‚ почев од 2009. – рекао је Кристофер Павлов. – У условима кризе банкарски сектор у Бугарској има много веће резерве капитала у поређењу са осталим банкама у региону и у том смислу требало би да су страховања за његову стабилност знатно мања. У целини посматрано‚ банкарски сектор ће повратити нивое профитабилности отпре кризе‚ али ће за то бити потребно неколико година. По нама тај процес ће почети 2011. кад би све економије земаља региона почеле да се опорављају."
Према Кристоферу Павлову након кризе банке ће променити моделе процене кредитног ризика. Оне ће бити приморане да остварују и више резерви да би имале довољно капитала у неповољним тренуцима.

Превела: Марина Бекријева

По публикацията работи: Милка Димитрова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Прогноза УниКредит групе о банкарском сектору у земљама Централне и Источне Европе

Више из ове категориjе

Карин дом додељује награде по имену свог добротвора Ивана Станчова

„Мисија вода“ окупља европске истраживаче у Бургасу

Поверење у јавне медије – кључ њиховог постојања

Већ 200 година бесарапски и тавријски Бугари у срцу носе своју прапостојбину

Агенција „Мјара“: Више од 40% Бугара очекује погоршање личних финансија у 2026. години

Илијана Јотова представља зборник радова „Азбука. Језик. Идентитет“