Министарство рада и социјалне политике се труди да ублажи социјалне ефекте кризе

објављено 11.11.09. 13.28

Министар рада и социјалне политике Тотју Младенов: "У циљу превазилажења сада постојећег мимоилажења између потражње и понуде на тржишту рада, потребни су напори више институција, укључујући и Министарства образовања."

Фотографија: БГНЕС

Бугарска још увек осећа негативне ефекте светске економске кризе. Економисти, социолози и синдикати најављују тешку зиму и пораст незапослености, као и смањење прихода, а због рестриктивног буџета за 2010. годину који се већ налази у владиној процедури. Министарство рада и социјалне политике је категорично изјавило да у актуелним условима не може бити ни речи о повећању пензија и плата, и да напори сада пре свега морају бити усмерени на ублажавање социјалних ефеката кризе. Зато министарство ради на мерама за избегавање наглог раста незапослености и потпомагању најугроженијих социјалних група. Према подацима Агенције за запошљавање, стопа незапослености у земљи је у октобру износила 8,23 одсто, или око 300.000 особа, што је и даље испод просека за Европску унију. С друге стране, у неким регијама у земљи незапосленост је око и више од 15 одсто, а криза се осећа управо у секторима грађевинарства, металургије и текстилне индустрије у којима је ангажован огроман број радника у неразвијеним подручјима. Једна од могућности за ублажавање социјалних последица је рад министарства рада и социјалне политике са оперативним програмом за развој људских ресурса, који потпомаже квалификацију и запошљавање незапослених до 2013. године.

"Двадесет пет одсто особа између 15 и 24 године старости тренутно не учи, не ради, не квалификује се, нити пак има жељу да то уради, изјавио је министар рада и социјалне политике Тотју Младенов. То је изузетно тежак проблем, зато је један од фокуса оперативног програма управо усмерен на те младе људе који морају да добију квалификацију. У Бугарској морамо да се навикнемо да је квалификација кључна реч на тржишту рада. Само на тај начин ћемо моћи да побољшамо конкурентност и да тражимо већа примања. У циљу превазилажења сада постојећег мимоилажења између потражње и понуде на тржишту рада, потребни су напори више институција, укључујући и Министарства образовања. Поцепана је веза између професионалног образовања и онога што траже послодавци. Зато је толико важна улога бизниса, а то је и разлог да у екипе које оцењују резултате наших програма за квалификацију укључујемо и представнике реалног бизниса који најбоље могу да оцене способности и знање радника. Није добро да из државног буџета или европских фондова и даље цуре средства која не доносе реални ефекат на тржишту рада", рекао је министар Младенов.

Криза је повод и да Министарство рада и социјалне политике прихвати продужење рокова за исплату накнада за незапосленост, али под одређеним условима:
"Услов је да незапослени за то време активно тражи посао, наставља министар Младенов. – Исто тако, да не одбијају посао који му нуди посредник на бироу за запошљавање. А такође, да активно учествује у курсевима за обуку и преквалификацију који се тренутно одржавају. Повећаћемо контролу квалитета курсева за обуку и преквалификацију, то су краткорочне мере које морају да пруже веће шансе у овом моменту".

Програм обуке и преквалификације по оперативном програму за развој људских ресурса стартоваће на почетку децембра. Могућност да посећују те курсеве имаће незапослени или запослени са непуним радним временом.

Превео: Георги Стојчев

По публикацията работи: Дијана Христакијева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Министарство рада и социјалне политике се труди да ублажи социјалне ефекте кризе

Више из ове категориjе

После избора: Нови Европски парламент чекају изненађења и „врело лето“

Слатка лепота изложбе „Уметност од шећера: Златоградске шећерне етиде“

Национални археолошки музеј учествује у Европским данима археологије

Антисистемско гласање Бугара у иностранству и како је 18-годишња Силвија први пут гласала

Слатка лепота изложбе „Уметност од шећера: Златоградске шећерне етиде“

Национални археолошки музеј учествује у Европским данима археологије