Бугарска добија допунске одштете за гашење реактора нуклеарне електране Козлодуј

објављено 20.11.09. 13.07

Фотографија: хива

Европска унија додељује Бугарској 300 милиона евра допунске одштете за затварање четири стара блока нуклеарне електране Козлодуј. Прва транша од 75 милиона евра стиже 2010. године. Преостали део новца ће бити подељен у четири рате и плаћаће се до краја 2013. године. Пре месец дана Европска комисија званично је предложила доделити Бугарској допунску одштету која ће се користити за финансирање демонтаже обустављених реактора, као и за пројекте у циљу повећања енергетске ефикасности земље. Подсетимо да је због пријема у чланство ЕУ Бугарска била приморана да затвори прва четири мала реактора совјетског типа и да је за то у периоду 2005-2009. година добила компензације од ЕК у вредности од 550 милиона евра.

У марту прошле године тадашњи премијер Сергеј Станишев је упутио ЕК званичан захтев о допунској одштети. Бугарска страна је иступила са ставом да је додељена компензација недовољна и да се Бугарска осећа оштећеном. Шта више, земља је јако погођена гасном кризом до које је дошло услед неспоразума између Русије и Украјине око транзитирања гаса у јануару, јер је у изузетној мери зависна од руских испорука. Питање о одштети ставио је и нови премијер Бојко Борисов приликом својих посета у иностранству. А ових дана Европски парламент је одобрио износ од 300 милиона евра.
У ствари Бугарска није једина земља међу новим чланицама ЕУ која добија компензације за гашење својих нуклеарних капацитета. У сличној се ситуацији налазе Литванија и Словачка, које су такође примиле средства од ЕУ за обустављање старих совјетских реактора у Игналини и Бохуници.

Искоришћавањем тог новца ће руководити Међународни фонд Козлодуј којим управља Европска банка за реконструкцију и развој. Из Лондона је стигла и вест да Фонд ће финансирати изградњу Националне депоније радиоактивног отпада, у вредности од 4,2 млн евра. Досада Фонд је финансирао пројекте у вредности од 513 милиона евра.
Вратимо се 35 година назад када је званично отворена нуклеарна електрана Козлодуј. Тада је Бугарска постала прва земља ЈИЕ и једна од првих држава у свету која производи електричну енергију на бази коришћења атомских технологија. Отада је захваљујући раду нуклеарке у животну средину избачено 600 милиона тона мање угљендиоксида и милион тона прашине. После гашења 4 мала реактора у експлоатацији су остала само два реактора од по 1.000 мегавата. И поред смањеног капацитета, НЕ Козлодуј је највећи произвођач струје у региону и обезбеђује једну трећину електричне енергије земље.

Већ 35 година Бугарска је део светске "атомске породице" коју чини 31 држава са нуклеарним електранама. При томе нисмо одустали од амбиције да изградимо другу нуклеарну електрану. После кризе очекујемо раст регионалне економије што ће резултирати порастом тражње електричне енергије. А због проблема са глобалним загревањем и издвајањем штетних емисија у атмосферу, многе европске државе су почеле да преиспитују своју политику у сфери нуклеарне енергије, продужујући рок експлоатације својих реактора или градећи нове атомске електране.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Бугарска добија допунске одштете за гашење реактора нуклеарне електране Козлодуј

Више из ове категориjе

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

85% сведока уличног узнемиравања не зна како да реагује

Празнична магија у Плевену: Отварање Божићног града уз песму, игру и сусрет са Деда Мразом