Раст производње енергије од ветра у Бугарској

објављено 24.11.09. 12.56

Маја Христова, заменик министра економије и енергетике: „За четири године капацитети за производњу енергије од ветра повећани су 37 пута.”

Фотографија: Венета Николова

Енергетска стратегија Бугарске до 2020. г. ће бити оријентисана на развој обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Ову је тезу представио министар економије и енергетике Трајчо Трајков на панел дискусији посвећеној приоритетима у сфери енергетске стратегије земље. Они су везани за смањење емисија угљен-диоксида, повећање удела обновљивих извора у енергетском систему земље, побољшање енергетске ефикасности и гарантовање сигурности испорука енергетских ресурса. И пошто је енергетска ефикасност у Бугарској најнижа у поређењу са осталим државама ЕУ, нова енергетска стратегија има за циљ да повећа тај показатељ за 50 одсто. Предстоји израда географске мапе, која ће представљати природне и економске услове за искоришћавање обновљивих извора, као и могућност електричне мреже да их преузме. Тако ће инвеститори знати где и какве могућности постоје за изградњу еколошких енергетских центара са погоном на ветар, сунце и воду. Тренутно је искоришћено свега 23 одсто потенцијала реверзибилних извора. Еколошка енергија међутим има своју цену – 5 одсто сунчеве енергије, на пример, једнако је 100 процената нуклеарне енергије. И поред тога, за ограничавање штетних емисија стакленичких гасова и повећање удела чисте енергије, коришћење обновљивих извора код нас ће достићи 16 одсто укупног енергетског „микса”.

„За четири године капацитети за производњу енергије од ветра повећани су 37 пута и очекујемо да до 2010. достигну 300 мегавата – објашњава Маја Христова, заменик министра економије и енергетике. – Фотоволтаични капацитети од 0,1 мегавата у 2008. ће порасти до 10 мегавата у 2010. због створених код нас повољних услова за развој алтернативних извора енергије.”

Бугарска је заинтересована и директно учествује у реализацији три европске стратешке иницијативе. То су изградња Јужног гасног коридора, изградња регионалног терминала за укапљени природни гас и учешће у гасној вези на осовини Север-Југ. Проширење траса за испоруку плавог горива је нарочито важно за земљу, јер је тренутно Бугарска зависна само од једног испоручиоца и то једном трасом.

Како ћемо подржавати остале секторе енергетске стратегије земље до 2020.?
„Нуклеарна енергетика ће се подржавати институционално, јер је перспективна за производњу чисте енергије, као и због искуства земље у експлоатацији нуклеарних капацитета – каже министар економије и енергетике Трајчо Трајков. – Подршка, међутим, ће бити пропраћена високим захтевима у погледу безбедности, сигурности и управљања нуклеарним отпадом. Влада ће подржавати и инвестиције у нове гасне централе. Подстицаће и производњу ресурса од биомасе. У циљу гарантовања испорука гаса биће активирана изградња веза са Грчком, Турском и Румунијом. Биће проширен и капацитет земље за складиштење природног гаса, наставиће се и преговори о новим дугорочним уговорима са Русијом.”

Министар Трајков је коментарисао да енергетска независност земље зависи од реализације великих пројеката, а „који ће се пројекат и када реализовати зависи од воље и интереса инвеститора”. Али се у развојној стратегији до 2020. г. не наводи ниједан конкретан енергетски пројекат. „То је нормално, каже министар, ипак се ради о стратегији”, која ће бити коначно разрађена почетком идуће године.
Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Раст производње енергије од ветра у Бугарској

Више из ове категориjе

Након ажурирања података, повећан БДП Бугарске за 2023. годину

„Булгаргас“ од јула не плаћа „Боташу“ за тзв. резервисани капацитет

Технолошки гигант са Тајвана жели да изгради фабрику у близини Пловдива

Након ажурирања података, повећан БДП Бугарске за 2023. годину

„Булгаргас“ од јула не плаћа „Боташу“ за тзв. резервисани капацитет