Софија има све шансе да се наметне као водећа дестинација културног туризма у Европи. Једна од најдревнијих престоница Старог континента и сада дочекује велики број туриста који долазе да би обишли њене прелепе цркве, богате музеје, галерије слика и уживали у разноврсном културном животу. Неодољив шарм Софије – града са хиљадугодишњом историјом и модерном садашњицом - засада остаје у сенци наших познатих морских и планинских одмаралишта која сваке године постају стециште хиљада гостију из целог света. За већину њих Софија је само међустаница на путу према дражесној морској обали или скијалиштима у бугарским планинама.
За разлику од већине европских метропола Софија нема јасну визију како да се развија као одредиште културног туризма. Експерти за туризам тврде да је крајње време да главни град Бугарске постане препознатљив на светским туристичким берзама као космополитско место са великим избором могућности за рекреацију и забаву. То се може остварити само ако се подигне ниво управљања, маркетинга и рекламе Софије. Другим речима обавезно је да главни град створи свој бранд. Једино на тај начин она ће бити у стању да се успешно конкурише са осталим културним метрополама Европе. У ту сврху је уз финансијску подршку оперативног програма „Регионални развој“ општина града Софије кренула са разрадом плана о стратегији развоја културног туризма града. Својим стручним саветима ће помагати и представници аустријске консалтинг компаније ATC Consulting. Страни експерти су направили анализу предности и недостатака Софије као туристичког одредишта. Наш град без сумње има више лица. Ту свако може да открије нешто за себе почев од древне историје па све до клубинг културе. Амблематичне културне и туристичке знаменитости су Ротонда „Светија Георгија Победоносца“ из 4. столећа, велелепна катедрала „Александра Невског“ као и оближња планина Витоша која пружа одличне могућности за скијање – мисле страни експерти. Они препоручују да се акценат стави пре свега на локалну кухињу, фолклорне догађаје и уличне фестивале који су неизоставни део културне физиономије бугарске престонице.
Рибарски брод „Чавдар“, изграђен 1964. г, потопљен је у мору у близини црноморског градића Созопола на дубину од 30 м. Акцију потапања старог брода, која је потрајала око сат времена, иницирали су писац Михаил Заимов и његови истомишљеници. Главна идеја..
Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..
Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..
Рибарски брод „Чавдар“, изграђен 1964. г, потопљен је у мору у близини црноморског градића Созопола на дубину од 30 м. Акцију потапања старог брода, која..