Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свети Наум Охридски

Фотографија: архива
23. децембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Наума Охридског. Његово име повезује се са Преславском књижевном школом којом почиње процват једне нове хришћанске културе и почетак је бугарске књижевне традиције. У 9. веку Преславска књижевна школа окупља талентоване и високообразоване људе у Бугарској‚ без којих дело словенских просветитеља Светих Ћирила и Методија не би пустило дубоке корене код нас. Културну делатност у Бугарској предводе тројица од ученика Свете браће – Климент Охридски‚ Константин Преславски и Наум Охридски

Тачни датум и година рођења Светог Наума нису познати. Потиче из племићке словено-бугарске породице коју је веома рано напустио‚ јер сматра да су племићко порекло и богатство сујета. Пратио је браћу Ћирила и Методија у Моравској где је радио као учитељ. Касније је заједно са њима отпутовао у Рим. Тамо је по поруци Папе рукоположен за свештеника и постаје сведок и учесник празничних литургија које се врше на словенском језику у највећим римским црквама. После смрти светих Ћирила и Методија немачко свештенство почиње прогањање њихових ученика. Климент‚ Ангеларије и Наум крећу према Бугарској надајући се да ће у њој наћи мира. У престоници Плиски прихвата их бугарски кнез Борис Први који их издашно награђује и брине о њима. Касније се Климент и Наум премештају у новосаграђени манастир где обучавају бугарске свештенике. Око млађег сина Бориса Првог – тада монаха Симеона – оформљује се круг књижевника. Наум је њихов инспиратор и организатор књижевног живота.

Г. 893. Кнез Симеон поставља Климента за епископа Величке‚ у Западној Бугарској‚ и шаље Наума на његово место у Кутмичевици‚ области у Западној Бугарској. Седам година он ради тамо као учитељ. За то време подиже на обали Охридског језера манастир "Светих Арханђела" у коме је провео још десет година свог живота. Тако у околини Охрида двојица најактивнијих ученика Ћирила и Методија стварају други бугарски књижевни центар‚ такозвану Охридску књижевну школу.
Наум умире 23. децембра 920. године. Мало после његове смрти Бугарска православна црква канонизује га за свеца. У Охридској цркви "Свети Никола Болнички" (или "Мали Свети Климент") лик Наума‚ заједно са оним Светог Климента Охридског‚ чува се на фрескама из 1378. г. Печат са ликом Светог Наума из 16-17. века чува се у Црквено-историјском музеју у Софији. Иконе и фреске на којима су приказана чудеса које је светац вршио‚ као и његова смрт‚ налазе се у Бугарској‚ у македонском граду Охриду и у православној цркви "Свете Тројице" у Мишкољцу‚ Мађарска.

Превод: Игнат Виденов


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43