Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Орочени депозит – преферирани облик штедње у Бугарској

Недавно је компанија за маркетиншка проучавања GFK предочила резултате испитивања односа грађана Средње и Источне Европе према штедњи и инвестицијама у 2009. г. Први закључак је да прошле године није било толико лако штедети као што је то било рецимо 2005. г. Узрок тога је свакако глобална финансијско-економска криза. Сада људи много више зазиру од ризика и настоје да им штедња буде сигурна. Тек 6 одсто испитаника из Бугарске изјављује да би у наредних 12 месеци било у стању да нешто новца остави на страну. Занимљива је разлика која се уочава у мотивима штедње пре 5 година и сада. Рецимо у Аустрији, Хрватској и Словенији 2005. грађани су штедели да би купили кола, да би прославили неки празник, неки су једноставно „чували беле паре за црне дане”, а други улагали уштеђевину у кућу или стан. У источним земљама, на пример у Бугарској, Румунији, Пољској, Украјини и Русији разлози су друкчији. У тим земљама људи уштеђују новац да би га касније потрошили превасходно на ремонтне радове код куће, на неки апарат за домаћинство, да би се лечили или једноставно да би имали нешто по страни. У 2009. г. ситуација више није иста, а разлике у мотивима су готово брисане. Нагло опада могућност да се штеди и у први план избија фактор сигурности штедње. Тања Тошева из GFK-Бугарска каже:

„За Бугарску могу да наведем три основна разлога из којих људи штеде. Највише испитаника каже да уштеђују новац да би касније купили неку жељену ствар. Другим речима ако нам треба нешто скупље, а не можемо да га приуштимо одмах, штедимо како бисмо га касније набавили. Око 40 одсто становништва Бугарске, које броји око 7,5 милиона људи, уштеђује новац управо у ту сврху. Други циљ уштеђевине је финансирање образовања деце, инвестирање у њихову будућност. Трећи разлог је веома карактеристичан за менталитет нашег народа – „да имамо нешто по страни, па кад нам затреба да ово или оно поправимо у кући, да имамо чиме да то платимо.“

 

Што се штедних производа тиче ситуација се битно разликује од државе до државе. У неким земљама су преферираније инвестиције у обвезнице, инвестиционе фондове и хипотекарне хартије од вредности. У Бугарској ови облици штедње нису нарочито популарни. Прилично мало је штедиша који улажу новац у такве финансијске производе. Они су атрактивни за свега 3 одсто грађана, првенствено таквих који имају економско образовање и високу финансијску културу или пак запослених у финансијском сектору, јер су им механизме те врсте штедње добро познати. То су људи са бољим материјалним статусом, према томе су и њихове могућности да улажу у инвестиционе фондове, акције и друге вредносне папире далеко веће. Тања Тошева додаје:

„За просечног грађанина приступачнија варијанта је штедни улог или пак орочени депозит. Овај последњи је добио на популарности последње 2-3 године. Сврха штедње у Бугарској је најчешће куповина некретнине. Има земаља у којима се коришћење различитих инвестиционих шема прихвата као далеко погоднији и атрактивнији облик штедње. Међутим морам признати да се код инвестиционих производа у 2009. г. у развијенијим земљама запажа извесна стагнација.“

Према наводима поменутог истраживања тренутно 13 одсто бугарских грађана користи неки облик штедних производа, првенствено депозите. Резултати испитивања указују на то да немали проценат људи у Централној и Источној Европи гаји неповерење према финансијским институцијама. У више од половине држава обухваћених анкетом, укључујући и Бугарску, између 11 и 20 одсто испитаника изјављује да уштеђевину држи код куће. Прилично висок је тај постотак у Србији и Украјини где читавих 51, односно 65 одсто чува новац у сламарици. На другом полу су Пољаци – тек 10 одсто њих сматра да је стављање новца испод душека пригодан начин штедње. Ево и једне новине – све више Бугара мисли да је индивидуална штедња у облику животног осигурања атрактивна. 2009. г. 28 одсто бугарских грађана цени значај осигурања живота, док у јануару 2010. г. тај проценат већ износи 34 одсто.

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Милка Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Радна снага из бугарске дијаспоре – добра идеја, али неће донети трајно решење

Министарство рада и социјалне политике, Агенција за запошљавање, Извршна агенција за Бугаре у иностранству и Министарство унутрашњих послова, као и народни посланици поставили су себи јасан циљ – побољшање услова за привлачење радне снаге из..

објављено 3.7.25. 12.35

Хоће ли Бугарска остати земља с најнижим ценама горива и након увођења евра?

Бугарска је европска земља у којој су цене основних горива на најнижем нивоу, показује статистика. Међутим, с очекиваним усвајањем заједничке европске валуте 1. јануара 2026. г, расту и страхови да ће се цене основних намирница и услуга повећати, а то..

објављено 2.7.25. 13.05

Цена природног гаса за јул – 33,003 евра по мегават-часу

Комисија за енергетику и водопривреду одобрила је нову цену природног гаса за месец јул у износу од   33,003 евра по мегават-часу, без урачунатих такси и пореза. По овој цени, државна компанија „Булгаргас“ ће испоручивати плаво гориво крајњим..

објављено 1.7.25. 15.35