„За Бугарску могу да наведем три основна разлога из којих људи штеде. Највише испитаника каже да уштеђују новац да би касније купили неку жељену ствар. Другим речима ако нам треба нешто скупље, а не можемо да га приуштимо одмах, штедимо како бисмо га касније набавили. Око 40 одсто становништва Бугарске, које броји око 7,5 милиона људи, уштеђује новац управо у ту сврху. Други циљ уштеђевине је финансирање образовања деце, инвестирање у њихову будућност. Трећи разлог је веома карактеристичан за менталитет нашег народа – „да имамо нешто по страни, па кад нам затреба да ово или оно поправимо у кући, да имамо чиме да то платимо.“

Што се штедних производа тиче ситуација се битно разликује од државе до државе. У неким земљама су преферираније инвестиције у обвезнице, инвестиционе фондове и хипотекарне хартије од вредности. У Бугарској ови облици штедње нису нарочито популарни. Прилично мало је штедиша који улажу новац у такве финансијске производе. Они су атрактивни за свега 3 одсто грађана, првенствено таквих који имају економско образовање и високу финансијску културу или пак запослених у финансијском сектору, јер су им механизме те врсте штедње добро познати. То су људи са бољим материјалним статусом, према томе су и њихове могућности да улажу у инвестиционе фондове, акције и друге вредносне папире далеко веће. Тања Тошева додаје:

„За просечног грађанина приступачнија варијанта је штедни улог или пак орочени депозит. Овај последњи је добио на популарности последње 2-3 године. Сврха штедње у Бугарској је најчешће куповина некретнине. Има земаља у којима се коришћење различитих инвестиционих шема прихвата као далеко погоднији и атрактивнији облик штедње. Међутим морам признати да се код инвестиционих производа у 2009. г. у развијенијим земљама запажа извесна стагнација.“

Према наводима поменутог истраживања тренутно 13 одсто бугарских грађана користи неки облик штедних производа, првенствено депозите. Резултати испитивања указују на то да немали проценат људи у Централној и Источној Европи гаји неповерење према финансијским институцијама. У више од половине држава обухваћених анкетом, укључујући и Бугарску, између 11 и 20 одсто испитаника изјављује да уштеђевину држи код куће. Прилично висок је тај постотак у Србији и Украјини где читавих 51, односно 65 одсто чува новац у сламарици. На другом полу су Пољаци – тек 10 одсто њих сматра да је стављање новца испод душека пригодан начин штедње. Ево и једне новине – све више Бугара мисли да је индивидуална штедња у облику животног осигурања атрактивна. 2009. г. 28 одсто бугарских грађана цени значај осигурања живота, док у јануару 2010. г. тај проценат већ износи 34 одсто.

Превела: Ана Андрејева