Бугарска која се у погледу биолошке разноврсности сврстава међу прве три европске земље, сноси део одговорности за очување биодиверзитета. Међутим, због невиђеног грађевинског бума последњих 10 година власти су суочене са великим изазовима. Нису помогла ни упозорења да се у земљи не сме допустити прекомерна изградња и уништење природне средине на морској обали и у планинама као што се то десило у неким другим европским земљама. Многи дивни природни предели и места у Бугарској већ личе на градове и туристи их избегавају.
Чланство Бугарске у ЕУ пружило је нова средства заштитницима природе и улило наду за спречавање овог забрињавајућег тренда. Реч је о могућности да се тражи садејство Европске комисије и Европског суда у случајевима кршења закона о заштити животне средине о којима бугарски судови нису донели решења. У вези са 8 жалби заштитника природе Европска комисија је Бугарској упутила прву опомену због утврђених нерегуларности које угрожавају очување биолошке разноврсности. Жалбе се односе на непрописно понашање и радње инвеститора, почев од изградње мегаломанаских туристичких центара па све до градње ветрогенераторских и соларних паркова која није у складу са захтевима за очување станишта ретких врста биљака и животиња.

Један од најфлагрантнијих случајева у том смислу је лепи рт Калиакра на северном бугарском приморју где је планирана изградња великих туристичких комплекса, голф игралишта и замашног ветрогенераторског парка.

„Укупна површина парка обухватила би 40 одсто површине заштићене зоне рта Калиакра укључене у европску мрежу Натура 2000 – каже Катерина Раковска из бугарског огранка Светског фонда за дивљу природу (WWF). – А та зона се налази на великом миграционом путу птица Виа понтика познатом још из древних времена. Проблем са изградњом тог парка је заиста озбиљан.”

Сличан пример епске битке између природњака и грађевинских предузетника је заштићени предео Иракли на Црноморју, јужно од Варне. Овде је тренутно обустављена изградња великог туристичког комплекса, али је већ уништен део приобалне флоре дуж реке Ваја. А она је позната као веома важно станиште изузетно ретких врста птица, истиче се у жалби природњака уложеној Европској комисији. Други злогласни случај дуготрајне битке између грађанских удружења и локалних власти су планови градње на приобалној ивици природног парка „Странџа”, у југоисточној Бугарској, који има јединствена природна и културна богатства. 2006. године поништено је чак проглашење парка за заштићену природну територију да би предузетници имали пуну свободу деловања и остварили своје намере. Захваљујући масовним протестима грађана и природњака, статус парка је обновљен. Европска комисија је изрекла опомену и по том питању.

Друга два званична упозорења као први корак у покретању поступка против Бугарске везана су за постројења у националним парковима „Рила” и „Пирин” изграђена без потребне процене утицаја на животну средину и оцене усклађености са важећим прописима о очувању угрожених биљних и животињских врста у подручјима Натура 2000. Реч је о смучарским стазама, жичарама и путевима чијом изградњом су уништене шумске површине и угрожена је биолошка разноврсност. Бугарска је добила прву опомену од Европске комисије и у вези са жалбом да бугарска влада није укључила у националну мрежу Натура 2000 укупну површину 6 заштићених зона на начин који је препоручен научницима. Према природњацима незаштићена су остала станишта од великог значаја за очување биодиверзитета. Европска комисија је препоручила Бугарској да унапреди законски оквир и да потпуније усклади домаће законодавство са правним и регулаторним стандардима ЕУ у области заштите биолошке разноврсности.

Министарство животне средине и вода Бугарске је у одговор на сва упозорења Европске комисије предузело мере за решавање проблема. Због прилично хаотичне изградње ветрогенератора, малих хидроелектрана и соларних паркова, министарство је предложило увођење мораторијума на издавање нових дозвола за остварење сличних пројеката до усвајања националне стратегије развоја обновљивих извора енергије и израде мапе локација на којима биодиверзитет неће бити угрожен.

„Ми смо подржали ову идеју министарства, али она није наишла на одобравање инвеститора и предузетника – каже Катерина Раковска. - Заиста је потребно утврдити принципе коришћења обновљивих извора енергије и места за изградњу постројења за производњу енергије од њих. То би олакшало и предузетнике, јер би они знали где неће имати проблеме са природњачким организацијама. У вези са многим пројектима су покренути судски поступци, а то је губитак времена како за невладине организације, тако и за саме фирме. Предлажемо да се изради мапа локација на којима је могуће градити такве инсталације како би се спречиле евентуалне будуће штете по природу.“

Министарство животне средине и вода ће ове године израдити националну стратегију развоја обновљивих извора енергије и мапу локација, међутим, идеја о завођењу мораторијума на изградњу паркова и електрана за производњу енергије из обновљивих извора је пропала.

Уколико након опомена Европске комисије уследи покретање поступака због кршења прописа ЕУ о очувању биолошке разноврсности, Бугарска ће морати да плаћа папрене казне за неиспуњење преузетих обавеза. Међутим, природњаци се надају да ће опомене ЕК спречити извршење и понављање прекршаја како не би дошло до изрицања новчаних казни.

Превела: Марина Бекријева