Далеке 1865. године препородитељ Добри Војников је у румунском граду Браила формирао прву бугарску аматерску позоришну трупу. А већ крајем XIX века прва домаћа професионална трупа чији је наследник данашње позориште "Суза и смех" кренула у прву турнеју ван предела земље. Током година наши глумци и редитељи су више пута позивани у иностранство, а њихове колеге гостовале су у Бугарској, али су се тек крајем минулог столећа имена наших позоришних уметника нашла на афишама страних позоришта. Западна публика је врло радознала за све што се ствара у земљама које су донедавно биле са оне стране Гвозденог застора. О овој појави разговарамо са Николајем Јордановим, историчарем позоришта и извршним директором Међународног позоришног фестивала "Варненско лето".
"Многи бугарски редитељи раде у интернационалном контексту – истиче он. – Више не можемо рећи да они стварају једино у Бугарској. Неки од наших најбољих редитеља већ годинама живе и раде у иностранству. Например, Димитар Гочев који је отишао у Немачку далеко пре демократских промена у 80-им годинама и убрзо је постао амблематично име у тамошњим позоришним круговима. Када га зовемо у Бугарску ми га зовемо са поставкама "Дојчес театра", "Талија театра" и "Фолксбинеа", где он ради. Димитар Гочев је добитник најпрестижнијих немачких позоришних награда и је у десетки најбољих немачких редитеља. Његов професионалан сапутник у позоришту је још један Бугарин – глумац Самуел Финци. Он се заправо понекад враћа у домовину ради учешћа у филмским продукцијама, али је иначе међу водећим глумцима немачког позоришта."
У Немачкој већ годинама раде и редитељи Иван Станев и Иван Пантелејев. Почетком 90-их година и Француска је открила бугарске уметнике. Тада је, према Николају Јорданову, огромно интересовање изазвало гостовање Маргарите Младенове и Ивана Добчева. Редитељски тандем је био позван да ствара са француским глумцима, а њихов је успех сасвим природно отворио врата и другим домаћим уметницима међу којима је Васкресија Вихарова и њен позоришни програм "Бит": "Ова редитељка је постала јако популарна – прича Николај Јорданов – и не само у Бугарској, него и у иностранству. Недавно је своје прве успехе ван земље забележио и Галин Стоев.
Иако је био веома млад он је први позив за наступ у иностранству добио свега годину дана после своје поставке у Бугарској, мада је пресудан био његов спектакл у Скопљу. Ради се о копродукцији "Антигона у Техноленду" коју су видели и гости нашег фестивала "Варненско лето". Поставка је заправо веома интересантна и провокативна. Није остала незапажена ни редитељка Лилија Абаџиева која је такође дебитовала у 90-тим годинама. Шекспиров "Хамлет" у њеном тумачењу изазвао је интересовање широм Европе. Популарне су и редитељске инвенције Јавора Грдева у Француској и Немачкој. Не смемо мимоићи ни његову импресивну верзију "Олује" од Шекспира у Турској."
Запажене поставке је створио у Немачкој и редитељ Теди Москов. Успехе пак на руској сцени жање Александар Морфов. Већ неколико година једна бугарска поставка Гогољевског "Шињела" обилази светске сцене и интересовање за њоме не јењава. У том спектаклу учествују и двоје наших истакнутих глумаца – Васил Василев и Нина Димитрова. Г. Јорданов разоткрива тајну њиховог успеха:
"У основи свега је фантастична креативност глумаца. Ради се изванредно комуникативном делу. Не мислим само на чињеницу да су глумци спремни да играју на различитим језицима, него и на експресију тела и гестова који доприносе разумевању. Додајмо и то да је спектакл мобилан и још више година може да обилази светске сцене."
Можемо говорити и о бугарском присуству са оне стране Океана. Име редитеља Младена Киселова већ одавно је везано за америчко позориште. У САД он поставља комаде и предаје студентима режије и глуме. Сценограф Марина Рајчинова у неколико наврата је добијала позиве за рад на америчкој сцени, као и њен колега Никола Тороманов који у иностранству обично ради са редитељем Јавором Грдевим. Везу са Варненским фестивалом из далеке Аустралије успоставила је и Бугарка Багрјана Попов, која је предложила своју занимљиву верзију "Вишњака" од Чехова.
Превод: Александра Ливен
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга,..
Претежно облачно
Променљиво облачно