Резерве природног гаса на подручју с. Девенци, у близини града Плевена, у централном делу северне Бугарске процењују се на преко 10 милијарди кубних метара што значи да годишња производња гаса на том налазишту може достићи до 1 милијарде кубних метара. То представља 1/3 потрошње у земљи, а сама експлоатација налазишта може почети већ ове године. Ова тема је тренутно веома актуелна у Бугарској с обзиром да 90% плавог горива увозимо из Русије, а домаћа производња природног гаса допринеће редукцији зависности земље од страних добављача сировина. За сада удео домаће производње у укупној потрошњи земље износи између 10 и 15%. Ново налазиште разрађује америчка компанија „Трансатлантик“ која је Министарству економије, енергетике и туризма поднела захтев за регистровање комерцијалног открића гаса. Сходно прогнозама експерата, залихе плавог горива могу достићи и 12 милијарди кубних метара.

По мишљењу министра економије, енергетике и туризма Трајча Трајкова, производња гаса на том налазишту може достићи чак 40% неопходних количина за земљу. Према подацима Министарства економије, енергетике и туризма, протекле године потрошња плавог горива у Бугарској износила је скоро 2 милијарде и 400 милиона кубних метара. Домаћа производња гаса, углавном на налазиштима у Црном мору, у близини града Каварне, покрива 300 милиона кубних метара годишње потрошње. Тренутно тамо ради шкотска компанија „Мелроуз“. Плаво гориво производи се и на налазиштима у близини Горњег и Доњег Дабника, Тјуленова, Бутана, Доњег Луковита итд., али су она мала и немају битну улогу.
Цене природног гаса из новог налазишта биће за око 30-40% ниже од тржишних, јер су трошкови мањи у односу на цену коштања горива које се увози из Русије, прогнозира министар Трајков. Корист за Бугарску огледа се не само у смањењу зависности од руског плавог горива, већ у чисто финансијском аспекту. У питању су накнаде које ће концесионари уплаћивати за вађење гаса, што подразумева приходе у буџет, као и отварање нових радних места.

Бугарска би могла да развије своја налазишта производњом гаса из шкриљаца. Међутим, еколошке организације пружају велики отпор тој технологији јер сматрају да ће она узроковати загађење подземних вода.

„Ризици се не могу коментарисати на бази виртуелних закључака“, образложио је став Министарства економије, енергетике и туризма министар Трајков. По њему, постоји ризик, али се он мора предвидети и њиме се мора управљати. „После инцидента у Мексичком заливу није обустављена производња нафте, коментарише Трајков, а стратегија „дижемо руке и предајемо се“, јер постоји ризик, није делотворна.“

Министар Трајков је покушаје тоталне забране експлоатације шкриљног гаса назвао „шкриљним контрареволуцијама“. Јер, по њему, увођењем законске забране производње шкриљног гаса Бугарска ће трпети губитке и тиме би сама себи ускратила могућност за експлоатацију сопственог подземног богатства. Министар је убеђен да је о том питању потребна широка дискусија, ма шта укључивао слични мораторијум.

Експерти и грађани су са своје стране упутили отворено писмо премијеру и парламенту у којем се залажу против мораторијума на производњу шкриљног гаса у Бугарској. Међу њиховим аргументима је цена гаса. Разлика у ценама плавог горива код нас и у Турској, Грчкој, Немачкој, Холандији и на другим конкурентним тржиштима гаса у Европи достиже до 30%, пишу експерти. Они су израчунали да на тај начин Бугарска годишње губи око 150-200 милиона евра – новац који задржава добављач, односно држава кроз чију територију пролази мрежа за пренос гаса. По њима, слични протести ометају изналажење алтернативе за диверзификацију тржишта гаса у нашој земљи. А на подручју читавог региона активно се одвија истраживање „неконвенционалног гаса“, при чему најактивније земље у том погледу су Пољска, Румунија, Украјина и Турска. Бугарска заостаје за њима не само што се тиче законодавства у тој области, већ и што се тиче привлачења ризичних инвестиција у тај сектор.

Један од приоритета Енергетске стратегије до 2020. г. јесте енергетска независност Бугарске. Истраживање и вађење гаса из шкриљаца, као и бушења у Црном мору озбиљна су могућност за ограничавање гасног монопола руског Гаспрома. Зоне у Црном мору експерти називају „успаваном лепотицом“ бугарске енергетике.

Превод: Албена Џерманова