Житељи општине Грмен у планини Родопи на путу су да замене гајење дувана, што им је годинама било традиционално занимање, лакшим и уноснијим послом какав је туризам. Повећано интересовање за сеоски туризам у старинским кућама, преуређеним за госте, усред лепе природе разлог је што су многи напустили њиве и почели се бавити угоститељством.
Тако се у току неколико година, само у селу Огњанову, познатом по својим минералним изворима, појавило на десетине малих породичних хотела који се радују мноштву гостију. Већина њих је у власништву бивших узгајивача дувана који су данас постали успешни предузетници.
Такав је случај и са Венцеславом Шарковим – некадашњим ратаром и садашњим власником породичног хотела у селу Огњанову. Неуредна исплата субвенција и ниске откупне цене дувана разлог су што је овај житељ родопског села Огњаново одлучио да на другачији начин зарађује за живот. "До пре 2006. г. гајили смо 50-60 ари дувана, а приноси нам су били око једне тоне годишње, али смо се убедили да је том производњом немогуће покрити трошкове домаћинства" – прича Шарков и сећа се како су се са супругом одлучили на рискантан потез – подигли су банковни кредит са намером да изграде мали хотел. Пре четири године тај хотел је примио прве госте и од тада, па све до данас бизнис им је профитабилан. "Упркос кризи, имамо клијенте, сналазимо се некако и отплаћујемо дуг банци" – тврди предузетник. Признаје међутим да свој успешан бизнис дугује добро очуваној природи Родопа и нада све – минералној води села Огњанова која попут магнета привлачи посетиоце.
"Огњаново је целогодишња минерална бања у којој се лечи низ обољења – каже Венцеслав Шарков. - Истовремена је вода која је иначе врела, пошто се охлади добра за пиће. Она има благотворно дејство на дигестивни тракт. Клима која је под утицајем Егејског мора, такође је веома повољна за опоравак здравља."
До пре десетак година око 85% становништва гајило је дуван да би зарадило за живот, а тек 4% било је ангажовано у туризму. Данас око 40% житеља Огњанова и околних насељених места ради у сфери туризма. Мештани кажу да не жале због дувана јер им много више прија да дочекују госте – с једне стране је занимљивије, а с друге – уносније. Уместо да ореш њиву, да садиш дуван, да га заливаш, убиреш, сушиш и ређаш у нискама и да ти га накрају откупе за бадава много је боље да на основу природног богатства – минералне воде – развијаш туризам.
"Поред гостију из Бугарске, долазе нам и многи Грци из подручја северног града Драма – каже Венцеслав Шарков. - Када је криза захватила Грчку, Грци су почели да нам чешће долазе јер им овде дође много јефтиније. Понекад свраћају у наш хотел само за ручак и затим се враћају кући. У породичном хотелу имамо базен са минералном водом и механу. Клијенте угошћујемо јелима која справљамо скоро искључиво од наших производа. Нудимо им кобасице и ћуфте од исецканог меса и свињска ребра. Сада људи у Огњанову се опет усмеравају према пољопривредној производњи али према гајењу таквих биљака које помажу развоју туризма. Да би се бавили свим тим активностима, они очекују веће субвенције. Они предузетници који желе да направе стакленике и пластенике и да еколошки чистим производима хране госте ван летње сезоне, требало би да уживају подршку државе."
Превела: Ана Андрејева
Тренутно се ради на успостављању мреже „Продавнице за грађане“, рекао је министар пољопривреде Георги Тахов на седници ресорног парламентарног одбора. Тахов је то саопштио као одговор на питање како напредује рад на стварању државног ланца продавница у..
Приступање Еврозони од 1. јануара 2026. године и даље је један од кључних националних приоритета Бугарске, поручила је министарка финансија Теменужка Петкова у Бриселу. Како јавља дописник БНР-а из седишта Европске уније, Петкова је пред..
Изгледа све вероватније да ће од 1. јануара идуће године Бугарска постати 21. земља ЕУ која је увела јединствену европску валуту. Такви сигнали долазе како од наших управљача, који су у више наврата изјављивали да је то један од главних циљева..
У Бугарској су банковни кредити за домаћинства премашила границу од 50 млрд лева (25,5 млрд евра) и достигли 50,05 млрд лева (25,59 млрд евра), показују..
У Бугарској су цене некретнина у првом кварталу 2025. г. порасле за 15,1% у односу на први квартал 2024. г, показују подаци Националног завода за..
Ведро