© Фотографија: БГНЕС

Демографски изазови са којима је суочена Бугарска: ниске стопе наталитета, старење становништва и повећање миграционих токова слични су онима са којима се носе земље у Западној Европи.

Забрињавају резултати последњег пописа становништва урађеног у првим месецима прошле године у Бугарској. Бугари се осипају, рађају све мање деце, а број пензионера је у порасту. Ових дана Влада Бугарске је извршила актуелизацију стратегије о демографском развоју Бугарске за период 2012-2020. г. која нуди решења за минимизацију негативних економских и социјалних ефеката тог демографског дебаланса.

Према наводима статистике, у Бугарској тренутно живи 7 милиона и 300.000 људи. Око 2030. та бројка ће пасти на 7 милиона. Поред ниског наталитета и емиграције постоји још један битан фактор – то је висока стопа дечјег морталитета – 9,4 промила за 2010. г. што је двоструко више од истог показатеља за Западну Европу. У 2030. г. на сваку жену у фертилним годинама долазило би по 1,5 дете. Чак и код нулте емиграције становништво Бугарске ће бити у даљем паду. То захтева да држава преиспита начин на који мотивише младе да рађају.

Процес демократизације је повећао емиграционе токове. Из тог разлога између два пописа становништва 2001. и 2011. број житеља Бугарске смањен је за 170.000 људи. То су већином млади и образовани људи у које је држава инвестирала. Битно је да су то махом лица у фертилним годинама због чега губимо принову. Наиме тако се смањује потенцијални наталитет не само у наредних 15 година, па чак и следећих 40-50 година. Истовремено се активира и унутрашња миграција према већим градовима земље што води до озбиљног губитка становништва у селима и мањим местима.

Становништво Бугарске смањује се брзим темпом. У 2001. г. на место сваких 100 лица која су одлазила у пензију долазиле су 124 младе особе. Сада је број младих који попуњавају редове лица у радно способном узрасту 74 на сваких 100 који више нису радно активни.

Према стратегији о демографском развоју, циљ који је реално остварити до 2030. г. је смањење брзине осипања становништва путем адекватних мера за мотивисање младих да рађају децу. То обухвата стварање повољног амбијента за подизање деце, побољшање репродуктивног здравља нације, превенцију неплодности, подстицање породичног планирања. Као и политику за ограничавање емиграције младих људи и смањење незапослености међу младима преко побољшања радног амбијента и повећања зарада. Те мере могле би евентуално да врате део оних који су у претходним годинама отишли из земље.

Проширивање обухвата здравствених и социјалних услуга за старије особе, побољшање квалитета њиховог живота представља са своје стране начин за минимизацију негативних последица старења становништва. То би омогућило да већи број грађана дуже остане на тржишту рада.

Превела: Ана Андрејева