Пре 136 година у граду Чирпан рођен је Пејо Крачолов Јаворов коме је било суђено да постане један од најславнијих песника Бугарске. Ове године – 29. октобра – навршава се 100 година од његове трагичне смрти. Он је аутор можда најинспиративнијих љубавних песама у домаћој поезији, али је на жалост имао трагичну судбину. Тодор Иванов, директор спомен куће Јаворова у Чирпану и председник фондације "Јаворов" прича о животном делу песника:

Пејо је имао тек седам година када је почео да пише стихове. У мушкој гимназији у Пловдиву његов таленат је приметио професор књижевности који је био одушевљен песмама Јаворова. "Младићу, ниси ти попут осталих, Бог ти је даровао таленат", казао му је. Пејов отац који је сматрао да мушкарци морају што одраније зарађивати, а жене радити кућне послове, посаветовао је свом сину да прекине образовање и запосли се. Тако је Пејо постао телеграфиста у граду Поморије. Писање стихова је међутим остала његова пасија. Године 1901. у Варни је издата збирка песама у којој су се нашла незаобилазна у бугарској поезији дела: "Калиопа", "Град", "Јермени". Годину дана касније Јаворов се прикључио чети Михаила Чакова да би се борио за ослобођење Македоније, која је остала под османском владавином. Био им је као божанство, сведочио је касније о њему Чаков.

1903. г. Јаворов је провео неко време у Македонији са четом Гоце Делчева. После смрти војводе и после крвавог угушивања Илинденског устанка 1903. Јаворов је пао у кризу, а да је преброди помогло му је писање биографије Гоце Делчева. Издао је и другу збирку песама у чијем је предговору истакнути бугарски песник Пенчо Славејков написао између осталог следеће: "Поезија Јаворова није за незналице, онај ко је прост к'о пасуљ неће је схватити."

Велика љубав Пеја Јаворова је Мина Тодорова, сестра писца Петка Тодорова. Њој је песник посветио нежну љубавну песму "Два лепа ока". Мина је на жалост преминула прерано, у својој 20. години, од туберкулозе у Паризу. После њене смрти Јаворов је престао да пише стихове. Он је отишао у Париз и другом половином 1910. свакодневно је са букетом црвених ружа пролазио кроз Булоњску шуму да би са својом вољеном остао насамо, макар и на њеном гробу.

Ћерку истакнутог политичара Петка Каравелова, Лору, Јаворов је упознао на једном излету недалеко од Софије.

Лора Каравелова тек што се била вратила из католичког пансиона у Француској, знала је четири језика, свирала клавир и виолину, лепо цртала. Од месец дана била је верена за дра Ивана Дрјанкова, сиву и досадну, по њеном мишљењу, особу. Састанак Лоре и Јаворова је био тако узбудљив да је он, вративши се у свој бећарски стан, одмах написао песму "Вапај". А 8 година касније, пре него што изврши самоубиство отровом и метком, Јаворов је ту песму посветио својој вољеној Лори. Тај вапај се и данас чује страшном силом.

Од 1908. године Пејо Јаворов је радио као драматург Народног позоришта и био поштован и вољен. Лора му је стално слала разгледнице, цвеће, телеграме, али је песник бежао од ње. Имао је лош предосећај да ће му ова жена донети несрећу. Ипак, они су постали звездани пар Софије. 19. августа 1912. године Јаворов се оженио Лором.

У то време он је био представник Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације. У свом стану је чувао оружје, печате и новац организације. Лора му је помагала, делила паре и оружје четницима, водила кореспонденцију. Међутим, она је била изузетно љубоморна. Била је љубоморна на њега чак због преминуле Мине, његове велике љубави. У ноћи 30. новембра 1913. године, после породичног скандала, Лора је из пиштоља Јаворова пуцала себи у срце. Пола сата касније он је извршио покушај самоубиства, али је само ослепео.

Лорина родбина је сматрала да ју је Јаворов убио. 1914., последња година његовог живота, била је права агонија. Називали су га убицом, а пошто је отпуштен из позоришта, остао је и без новца. Јаворов је својим малобројним преосталим пријатељима рекао: "Кунем се у кости моје мајке, нисам ја убио моју драгу Лору – убила ју је реалност." 29. октобра 1914. године песник је узео велику дозу отрова и убио себе пиштољем. Његовој сахрани је присуствовала цела Софија која га је нешто раније сматрала убицом Лоре. Пејо Јаворов је сахрањен поред своје вољене супруге. На његовом гробу је познати књижевни критичар Бојан Пенев рекао: "Тренутно ми нисмо свесни шта смо изгубили, али ће проћи деценије, а можда и век и онда ће Бугари схватити каквог генија су изгубили."

Аутор: Милка Димитрова

Превеле: Ана Андрејева, Марина Бекријева