Које је то бугарско село у којем вишње најбоље успевају, познато је по богатству лековитих минералних извора, а у згради сеоске општине човек се може саплести о мермерни поклопац античког римског саркофага? Ово живописно сеоце зове се Бања, а налази се девет километара од града Панађуришта, у јужној Бугарској.

Село Бања је смештено на јужним падинама Средње горе, у близини врха Лисец. Простире се на две обале реке Банска Луда Јана. Пронађени древни предмети, међу којима и камени чекић, сведоче о постојању живота на овим просторима још у доба палеолита. Сматра се да прво трајно насеље датира из доба Трачана. Касније су своје трагове оставили и Римљани.

О историји и данашњици његових житеља прича Радка Мутева, библиотекарка у локалном читалишту „Пробуда“:

„Још у древности било је ту топлих минералних извора што је погодовало настанку села. О томе сведоче пронађене плочице са ликом трачког коњаника. Ту су пронађене и кованице из времена Филипа II Македонског. Једно од најзначајнијих археолошких открића на подручју села Бања јесте оно из 1987. г. - античка римска гробница са јединственим саркофагом који датира на 3-4. век пре нове ере. Његов поклопац постављен је у згради општине. Веома је леп – на њему су приказани мушкарац и жена како леже загрљени...“

Некада су Римљани изградили пут који је ово насеље повезивао са Филипополисом (данашњим Пловдивом) и Константинопољем. Поред овог пута данас се виде остаци војне тврђаве коју мештани називају Калето. Њени зидови су у облику лука са кулама. У подножју се налази један од извора термалне воде. У ствари, село Бања са око 850 становника познато је управо по тим изворима и вишњицима. Због лековитих својстава минералне воде у селу Бања обољења локомоторног апарата лече не само бројни Бугари већ и странци. Балнеолошки центар располаже затвореним базеном минералне воде, а ради и Дом рудара. Село Бања има и отворени базен олимпијских димензија. Неколико је и гостинских кућа које нуде добре услове за одмор. Сматра се још да вода Ајазма – тако се зове један од минералних извора – лечи очне болести. А шта је са чувеним вишњицима села Бања? Требало је да се део вишања извади, па затим засадити нове. Међутим, десило се тако да је фирма која је воћник узела у закуп уместо вишања засадила ... шљиве.

„И сада, на жалост, нема више оних старих вишњика чији је род био заиста богат“, каже Радка Мутева. По тим вишњама један од Домова одмора у време социјализма добио је име „Вишња“, али и он данас не функционише. Прелазна континентална клима села Бања погодује узгајању вишања и других воћака. Од чега данас живе становници Бање, међу којима, као и у већини других бугарских села, преовлађују старији људи?

„Тако је. У селу Бања више је старих него младих људи, јер за младе нема посла и они су приморани да оду – каже Радка Мутева. – За време социјалистичког режима овде су радила три Дома одмора где су људи били запослени јер су се у њима пружале услуге бањског лечења. Сада млади траже посао у иностранству, а неки су успели да се запосле у оближњем граду Панађуришту. Највише младих људи из Бање запослило се у Шпанији, Италији, Грчкој, Ирској, а неки су нашли посао у Енглеској. Неколико људи се трајно настанило у Канади. Једна девојка је добила америчку зелену карту и живи и ради у САД. Једна породица из села живи у Шкотској. Сви су они млади људи до 30 година старости.“

У центру села уздиже се бронзани споменик попу Грују Банском, саборцу Апостола слободе Васила Левског, који је касније заједно са другим житељима села учествовао у Априлском устанку од 1876. г. против Отоманске владавине. Поп Грују је био једна од кључних фигура приликом заклетве учесника историјског састанка у месту Обориште на којем је донета одлука о почетку устанка. Он је написао и књигу о устанку која представља драгоцено сведочанство о револуционарном полету Бугара у оно доба. Данас споменик попу Грују подсећа на бурну историју села.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива села Бања