Који је најпознатији виц о Ромима у Бугарској последњих година? Наравно тај о њиховом највећем сну – да Ајфелову кулу исеку и продају у старо гвожђе. Ово је само виц, али је истина да је у јесен прошле године француска полиција ухапсила недалеко од Париза Роме из Бугарске и Румуније због крађе бакарних каблова. Има ту још куриозитета. Која је најуноснија професија у Бугарској? Палма првенства, без сумње, припада произвођачима и трговцима разним системима закључавања. Нажалост, ни најмодерније сигурносне браве не би могле да зауставе лопове који харају по градовима и селима. У ствари, припадницимаргинализованих група бугарског друштва међу којима и много Рома, који зарађују за живот сакупљањем, односно крађом металних предмета и делова, украли су поприличне количине гвожђа из сеоских кућа и дворишта, при чему су овакве крађе често праћене насиљем над старијим и усамљеним особама, а у овим ситуацијама је у великој мери угрожен и људски живот. Овде нису у питању злато и златни предмети, новац и остале драгоцености који су такође мета крадљиваца. Постоје и флагрантни случајеви крађе. Рецимо, власници кућа или викендица на селу у којима не бораве током зиме, затекну од њих када у пролеће или лети поново дођу, само бетонску плочу, а украдено арматурно гвожђе лопови су продали на откупним местима за секундарне сировине. Након бројних тешких случајева ситног криминала у северозападном делу Бугарске, а и не само тамо полиција је најзад кренула у акцију. Међутим, чак и када би снаге МУП-а успеле да овладају ситуацијом, то би била привремена мера. Јер је проблем много сложенији и решавање питања брже интеграције Рома не трпи одлагање.

Ма колико се напора и европских средстава улагало у њихову интеграцију, резултати нису оптимистични. Незапосленост Рома који живе у очајном сиромаштву, тера их да бирају криве путеве да би себи обезбедили егзистенцију. А о томе да ће део њих и даље ићи овим путем, говоре узнемирујуће чињенице о нивоу њиховог образовања. Због демографске катастрофе и даље емиграције младих и образованих Бугара, управо Роми чији број брзо расте су будућа радна снага. Нажалост, наредних година домаће тржиште рада не би могло баш много да рачуна на њих. Зашто? Према истраживању Министарства рада и социјалне политике из 2012. године, нешто преко 7 одсто Рома је без школске спреме, 8,3 одсто њих је са непотпуним основним образовањем, тј. није завршило сва четири разреда основне школе, а нешто изнад 10 процената има само завршену основну школу. „Према бугарском законодавству, особа која има само основно образовање, сматра се неписменом. Она не може да стекне ни први ниво стручне квалификације, а ако је судити по подацима, у ту категорију спада око 25 одсто Рома“, каже Дејан Колев, председник фондације „Амалипе“ и додаје:

- Само око 0,5 одсто ромске популације је са високом стручном спремом, што је забрињавајуће низак ниво. Поређења ради, проценат етничких Бугара са високим образовањем износи 25,6 одсто, а етничких Турака – око 5 одсто. Занемариво мали је и број Рома са средњом школом. Према подацима пописа бугарског становништва из 2011. године, тек 9 одсто њих има завршену средњу школу. Иако према истраживању Министарства рада и социјалне политике тај постотак износи око 14 одсто, то је у сваком случају алармантно низак ниво.“

Шта се онда дешава? Код тако ниског нивоа образовања дела Рома, траже се друге могућности за преживљавање. Једна од опција је илегални бизнис са металима у којем су Роми само извођачи, а „беле крагне“ вуку конце из позадине. У сивом бизнису са старим гвожђем обрће се 12 милиона лв. годишње, речено је у недавној дискусији која је одржана на иницијативу листа „24 часа“. Само затварање места за откуп старог гвожђа где су Роми најчешћи посетиоци, било би ефикасно за спречавање ових кривичних дела, сматра већина бугарских грађана.

- Иза просјачења најчешће стоје ромски кланови – каже Ангел Џамбаски, одборник Скупштине Софијске општине из партије ВМРО. – У том послу се у Европи обрће на стотине милиона евра годишње. Ови подаци су засновани и на информацијама западних служби безбедности о новцу који се зарађује од просјачења и џепарења у њиховим земљама. То је, у ствари, један од разлога предрасуда Европљана према Бугарима. Предрасуде се не стварају на основу утисака о понашању бугарских студената, научника или радника који поштено зарађују за живот и доприносе привредном расту земаља у којима уче или раде. Ове предрасуде настају због ромских банди лопова, проститутки, џепароша и просјака које харају западном Европом и стварају лош имиџ Бугарске у иностранству.“

Међутим, поред лоших има и добрих примера. Све је више Рома који су нашли своје место и поштено зарађују за живот у другим европским земљама. Они су грађевински радници, баве се ситним бизнисом или чишћењем кућа и станова. Тамо где су закони строги и поштују се, где нико није и не може бити изнад закона човек може да постигне успех само марљивим и истрајним  радом. 

Превела: Марина Бекријева