Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Музичка дела посвећена Василу Левском

Фотографија: архива

Личност Васила Левског и његов подвиг увек су били уметнички изазов за бугарске ствараоце – почев од анонимних народних певача па све до афирмисаних музичких аутора. Према хорском диригенту и композитору Стојану Бабекову светла личност Апостола слободе улива велики респект свакоме ко има намеру да се посвети овој теми. Сам он је пре више година написао једину кантату посвећену највећем националном хероју Бугарске – "Заклетву Василу Левском".


"Заклетва Василу Левском" је међу малобројним музичким делима посвећеним Апостолу Слободе, која су пуна светлости и празничног расположења. За разлику од осталих, која су испуњена тугом и жалости због трагичне смрти Левског, који је према мишљењу многих Бугара својим животом и делом заслужио да буде сврстан међу бугарске свеце. Без обзира што је Бугарска православна црква својевремено одбила предлог да Васил Левски буде канонизован за свеца, он је то одавно постао у народном памћењу.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Ја сам"

Тома Здравков је међу најпрепознатљивијим гласовима бугарске рок сцене. Након низа успешних концерата и са потпуно обновљеном поставом свог бенда, Тома је објавио нови сингл који носи назив "Ја сам". Дубоко разочарање због издаје, лажних..

објављено 20.8.25. 12.00
Дајан Стефанов и Елица Наумова

"Љубав за мене (акустична верзија)"

"Љубав за мене" назив је песме коју су у дуету сними млади певачи Елица Наумова и Дајан Стефанов . Након њеног успеха они су одлучили да је публици представе и у акустичној верзији у којој су модерни ефекти замењени вокалом и гитаром, који..

објављено 19.8.25. 11.25

„Ал' си лепа, моја горо“

Љубен Каравелов (1834-1879) је једна од најзначајнијих фигура у народно-ослободилачкој борби, енциклопедијска личност, аутор поезије и прозе те публициста и фолклориста. Након година школовања и рада ван родне Копривштице и бугарских територија –..

објављено 18.8.25. 12.45