Самоходни против авионски топ 57 мм и тенк – можете их видети у центру села Бошуља, општина Септември, једног од најпознатијих винских региона Бугарске. Ускоро ће се тој колекцији додати и… авион. Љубен Христосков коме је ово трећи мандат на функцији председника општине, изводи успешну PRакцију којом жели да учини атрактивним за посетиоце ово село просечне величине (у данашњим условима). Да ли због овог "наоружања" у центру Бошуље испред којег се 2. јуна, на дан песника и револуционара Христа Ботева одаје пошта највећим борцима за слободу нације, или неким другим разлогом, у овом селу крадљивци не смеју да се појаве.
Тенк Т 72 М, претпоследњи модел руске производње, тежак 42 тоне остао је у наоружању у 40 земаља света, каже Љубен Христосков, који је пре него што буде изабран за председника сеоске општине, био полицајац. У овом случају тенк представља атракцију којом се ниједно друго село у Бугарској не може похвалити. Локални бизнисмени су донирали новац за куповину борбеног возила, којем су скинути мотор, мењач, митраљез, ласери. "Долазе људи, разгледају, сликају се испред тенка и против авионског топа и тако се постепено наше село прочуло." Ово тешко наоружање заправо и никога не збуњује овде у Бошуљи, али житељи села – Бугари и Роми – заиста живе мирно.
"Не бисмо хтели да ђавола повучемо за реп изјавом како се овде мирно живи, али је то стварно тако – тврди Љубен Христосков. У нашем селу живи 60-70 Рома, са којима се Бугари добро споразумевају, има и случајева мешовитих бракова. Већина младих ромског порекла ради у иностранству, остали су трактористи, раде у погону за производњу алуминијумске столарије и добро се опходе према свима у селу."
Због повољне климе и плодног тла, услова који погодују развоју виноградарства, једна компанија из Немачке је уложила значајан капитал у куповину и обраду пољопривредног земљишта. Председник сеоске општине Христосков објашњава:
"Једна немачка фирма је почела да купује земљиште на којем сади винограде. Већ је подигла 25 хектара под виноградом, али је купила још 40 хектара. Претпостављам да ће ускоро кренути са изградњом винске куће јер су им винове лозе већ почеле да рађају. Ми се томе радујемо и због отварања нових радних места. Прошле године ова фирма је запослила десетак сезонских радника, а у будуће ће сигурно имати посао за доста више људи."
Младих у Бошуљи је мање од старијих, каква је уобичајена ситуација у селима Бугарске, али они умеју да искористе предности стратешког положаја места у којем живе. Оно је удаљено 13 км од административног центра области, града Пазарџика и 6 км од административног центра општине, града Септември што олакшава запосленима у та два града превоз до и са радног места. Тренутно у Бошуљи живи 810 људи, док их је пре шездесетак година било скоро двоструко више – 1550, каже Јорданка Венчева, праунука Мартина Кацарова, једног од неимара ослободилачког покрета против османске владавине, кога су тадашњи управљачи послали у заточеништво у Дијарбекир где је и умро.
"Село Бошуља основало је 1650. г. неколико породица које су се овде доселиле из различитих крајева земље, прича она. Раније, у 14. или 15. столећу, на истом овом месту је постојало насеље у којем је била црква посвећена Пресветој Богородици, које су Турци спалили. До данашњег дана име тог места је Богородица. Приликом раскопавања терена откривени су земљани судови и цигле – несумњиви трагови људског живота. Име села води порекло од имена младог и храброг јунака који се звао Босул, а борио се против османлијских освајача. Садашњу цркву саградили су између 1830. и 1860. мајстори из Самокова и Трна, а исликао ју је један од најбољих ученика Захарија Зографа чији је оригинални иконопис сачуван и данас. У њеном дворишту се налазила и прва сеоска школа са две-три учионице."
Данас у селу Бошуља нема школе, она је забрављена пуних 12 година. Зграду је купио неки британски грађанин. Оно мало деце које овде живи, похађа школу у суседном селу. На радост родитеља у Бошуљи ради дечји вртић што говори да је село оживело и увећало број становника.
Фотографије: архива села Бошуља
Превела: Ана Андрејева
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..