Слободно можемо рећи да је током прошле јесени и зиме лепо време прилично обрадовало Бугаре. И док су северни део Старог континента задесиле поплаве и снежна олуја, код нас је јесен била необично топла и сушна након чега је уследила релативно блага зима, скоро без падавина. Сунчано време и необично високе температуре за ово доба године више су подсећали на пролеће него на зиму. Топлије време је измамило птице селице да нам се врате раније – почетком фебруара уместо у марту. Дакле, природа је поштедела Бугаре за које су јесењи и зимски месеци поприлично тежак период у коме морају да још дубље завуку руку у свој и онако већ испражњени џеп.

Што се тиче бруто националног дохотка по глави становника, познато је да је Бугарска на последњем месту у ЕУ. Блага зима је умањила рачуне за грејање и тиме олабавила омчу око врата Бугара. Ипак, према статистичким подацима, у последњем кварталу прошле године, месечни трошкови просечног бугарског домаћинства расту брже него плате. Током последња три месеца 2013. године дохоци бугарских домаћинстава су порасли за 6 одсто, али су се паралелно с тим и трошкови повећали за 7 одсто. Нешто изнад 60 одсто просечних расположивих средстава по домаћинству иде на храну и становање. На трошкове хране, у последњем кварталу 2013., просечно бугарско домаћинство давало је за 10 одсто више средстава, због поскупљења неких производа. Али ипак постоји светло на крају тунела - крајем 2013. године су смањени трошкови воде, струје и друге врсте грејања због благог пада цена. И даље грађани троше више новца на цигарете, алкохол, одећу, обућу, здравље, превоз и комуникације.

Какав је био приход просечног Бугарина? У последња три месеца 2013. године просечни приход по члану домаћинства износио је 1.228 лева. (око 600 евра), односно по око 400 лева (око 200 евра) месечно. Поређења ради, прошле године је минимална зарада у Бугарској била 300 лева (155 евра), а од почетка 2014. је повећана на 340 лева (170 евра). Додаћемо и то да је месечни приход око 600.000 Бугара једнак или скоро једнак висини минималне зараде. Према статистичким подацима, већи тромесечни трошкови бугарских грађана процењују се на 1.136 лева, односно око 570 евра. И прошле, и ове године основни извор дохотка су плата или пензија, док остали извори у мањој мери утичу на укупни приход.

Ниски дохоци становништва који воде сиромаштву или ситуацији која је на граници сиромаштва, у којој се уосталом налази већина домаћинстава, претварају многе Бугаре у потенцијалне емигранте. Од почетка транзиције је преко 2 милиона наших суграђана потражило бољи животни стандард у другим земљама. Ма колико биле добре намере и мере за смањење сиромаштва предвиђене у буџету за ову годину, оне једноставно представљају мали корак. Незнатно повећање минималне зараде и пензија од јула, пружање помоћи најугроженијим слојевима друштва и повећање накнаде за одгој детета до навршавања 2 године – све је то добро, али не мења ствари. С обзиром да стопа незапослености не само што не опада, него и расте, решење проблема треба тражити другде. И свако прави избор према својим жељама и могућностима. За младе он је обично везан за напуштање Бугарске и тражење бољих могућности у иностранству.

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева