Препоруке Организације за безбедност и сарадњу у Европи и Венецијанске комисије да се изборно законодавство не мења у изборној години нису узете у обзир тако да су 21. фебруара посланици бугарског парламента усвојили нови Изборни закон. Већина у парламенту није прихватила препоруке уз образложење да је немогуће да се предстојећи избори за Европски парламент одрже у складу са Изборним законом који је донела партија ГЕРБ. На округлом столу одржаном ове недеље постало је јасно да три месеца пред одржавање европских избора још увек постоје нерешена питања у вези са новим Изборним законом. Постоје несугласице не само међу појединим парламентарним снагама, већ и међу експертима.

По мишљењу Бугарске социјалистичке партије, нови Изборни закон је значајан корак напред у односу на досадашње изборно законодавство. Увођењем конкретних преференција омогућено је преференцијално гласање за избор посланика, а успостављен је и адекватан систем контроле штампања гласачких листића и њихов пренос на бирачка места што свакако онемогућава да се спроведе тзв. контролисано гласање.

На десној страни политичког спектра не деле исто мишљење. Опозициона странка ГЕРБ се не слаже да ће се новим Изборним законом први пут омогућити грађанима гласање за личности и супротно тврдњама бугарских социјалиста сматра да је управо тиме створена могућност контролисања гласања. По мишљењу представника Реформаторског блока, ново изборно законодавство не садржи елемент већинског система, а предвиђена нумерација гласачких листића неће гарантовати тајност гласања.

Експерти, са своје стране, скрећу пажњу на чињеницу да је пропуштена шанса за успостављање професионалне изборне администрације и да је нови Изборни закон сачувао страначку квоту као одлучујућу приликом формирања Централне изборне комисије. На основу тога чланове комисије ће предлагати странке које су заступљене у Народном собрању и Европском парламенту, а то свакако подразумева да током наредних пет година неће доћи до промене односа снага у њеном саставу.

Могућност да председник Росен Плевнелијев стави вето на примену новог Изборног закона изазвала је негативне реакције. Бугарски социјалисти признају да је врло могуће да се то деси, јер је нови закон председнику земље одузео нека овлашћења, тачније она која се односе на избор састава Централне изборне комисије. Поводом евентуалног председничког вета, социјалисти су рекли да очекују да се то деси у року од 8 дана како не би спречило спровођење осталих законом предвиђених процедура. Из председничке администрације су изразили своје незадовољство наводећи да на тај начин владајуће странке врше притисак на шефа државе, јер реално председник на располагању има 15 дана. У том контексту, у медијском простору су се појавиле тврдње да експерти планирају измене досадашњег Изборног закона, уколико нови не ступи на снагу до избора за Европски парламент, на што су бугарски социјалисти одговорили да је све врло добро израчунато, те да је због тога нови Изборни закон усвојен у петак, 21. фебруара.

Преостала три месеца су релативно кратак период и политичке странке морају да убрзају процес усаглашавања својих предизборних кампања са новим Изборним законом, поготово оне које до сада нису учествовале у изборима за посланике Европског парламента. Владајућа Бугарска социјалистичка партија прогнозира да ће имати 6-7 посланика у Европском парламенту, да грађанска иницијатива АБВ неће имати ниједног посланика, а партија ГЕРБ ће имати мање посланика у поређењу са социјалистима. Да ли ће то тако и бити, показаће народ на изборима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова