Током последњих издања "Софија филм феста" категорија документарног филма је једна од најзанимљивијих и оних које се најбрже развијају. Ове године тројица индикативних за бугарски документарни филм редитеља: Андреј Паунов, Борис Десподов и Тонислав Христов одредила су 12 филмова финалиста из свих крајева света.
"Последњих 6 година идеја нам је да приказујемо најбоље филмове из протекле године – објаснио је Борис Десподов. - Што се тиче међународних продукција које чине већи део селекције "Софија филм феста" мора се знати да оне имају веома успешан фестивалски живот и већ су добиле престижне награде у области документарног филма. Као пример навешћу само два филма. "Чин убијања" /"The Act of Killing"/, копродукција Данске, Норвешке, Велике Британије и Финске америчког редитеља Џошуе Опенхајмера је била номинована за "Оскара", за награде "Независни дух" и BAFTA , проглашена је најбољим документарним филмом на фестивалима "Азија Пацифик", "Берлинале" (2013. г.) итд. Шпански филм "Деца облака" / "Los hijos de las nubes. La última colonia"/ уз учешће Хавијера Бардема, који се нашао и у улози продуцента, такође је освојио вредна одликовања – за најбољи документарни филм Удружења шпанских сценариста и награду "Гоја" (2013. г.). Што се тиче бугарског учешћа у такмичарском програму у категорији документарног филма "Софија филм феста", до прошле године сагласно пропозицијама право на учешће имао је само деби филм. Овог пута одабрали смо три бугарска наслова, јер су филмови који су конкурисали заиста били одлични. Једноставно, дошли смо до закључка да само један филм није довољан да бисмо показали велики успон бугарског документарног филма у нашим данима."
Тонислав Христов је додао да се филмови који су ушли у ужу селекцију у многоме разликују што се тиче сижеа, изражајних средстава и стилистике. Први на такмичарском програму у категорији документарног филма нашао се документарац "Последњи црноморски гусари" /"Последните черноморски пирати"/ који је на фестивалу у Кракову 2013. г. освојио награду Међународне федерације филмских критичара и новинара /FIPRESCI/. Редитељ је Светослав Стојанов, а продуцент Мартичка Божилова. Она је продуцирала још један филм са такмичарског програма – копродукцију Кипра, Грчке Бугарске, Хрватске и Уједињених Арапских Емирата под насловом "Срећа" /"Късмет"/. Светослав Драганов је режирао и бугарско-белгијски пројекат "Готово диван живот" /"Живот почти прекрасен"/ .
Такмичење је пратио жири у саставу: Рада Шешић, Алба Сотора и Константин Бонев. Хрватска редитељка Рада Шешић, која тренутно живи у Холандији где предаје историју индијског и балканског филма, је рекла да је задивљена бугарским документарцима из последњих 10 година и додала: "Документарни филмови ваших редитеља су најбољи на Балкану, а можда и у Европи". Она сматра да је тако јер су аутори у потпуности посвећени свом послу. "Њима није битна само конкретна прича, већ и начин на који ће она бити представљена публици" – каже Рада.
"Стварање документарног филма није само посао, већ и начин живота" – категорична је шпанска редитељка Алба Сотора. Она је први пут у Бугарској, али добро познаје рад наших редитеља у тој области. Само до пре неколико недеља у Шпанији је радила са Борисом Десподовим и Тониславом Христовим, где су двојица снимали свој нови пројекат. Каже да је њен главни критеријум код избора победника да ли филм преноси права осећања, да ли дочарава праву атмосферу путовања аутора и да ли је филмска прича у стању да гледаоца ниједног тренутка не остави равнодушним.
"Једна од најлепших ствари у документарном филму јесте слобода – нема ту рада под притиском рокова, буџета и очекиване зараде – каже Алба Сотора. - Везано за дискусије шта заправо представља документарни филм, сматрам да све може бити размотрено као део те категорије. Чак је и играни филм својеврстан документ процеса снимања."
Хрватска редитељка Рада Шешић је категорична да у различитим крајевима света постоји различито поимање документарног филма. У неким регионима на документарац се не гледа само као на уметност, већ и као на веома важан део друштвеног и политичког живота.
"Стручњак сам у области јужноазијског филма и пуно гледам индијске документарне филмове већина којих је, у ствари, инструмент пропаганде – наводи она. - У Индији сваке године снима се по око 10.000 документараца, колики је отприлике број свих осталих филмова тог жанра у целом свету. У већини њих прича се о стварном животу и о важним проблемима. Међутим, ако узмем у обзир селекцију такмичарског програма овогодишњег издања "Софија филм феста" рекла бих да је реч о европском документарном филму – наиме о филмовима који су заиста добро направљени и који ће свакако имати своју публику у биоскопима. Бугарски филмски радници у тој области су веома добар пример, зато и наилазе на добар пријем на филмским фестивалима у свету. Њихови документарци не приказују само проблеме. Они и забављају публику кроз конкретну причу, тако да ту заиста говоримо о уметности."
Превод: Албена Џермнаова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..