Једна трећина свих жалби упућених Европском потрошачком центру у Софији везана је за интернет куповину. Следе саобраћајне и хотелске невоље. Ако не познајемо своја права европских грађана можемо се наћи у ситуацији да узалуд трошимо не само паре, већ и пуно живаца. Потрошачки центри раде у свим државама чланицама Европске уније, као и на Исланду и Норвешкој. Уколико сматрамо да су нам права оштећена, треба да се њима обратимо, независно у којој се земљи Уније налазимо. Међутим, да ли знамо шта да радимо у таквим случајевима?

Проблем може да настане и око једног стајлера за косу купљеног онлајн. „Има више занимљивих случајева“, наводи Игнат Арсенов, директор Европског потрошачког центра у Софији. Скоро две трећине свих жалби поднели су Бугари који имају проблеме са страним трговцима. Осталу једну трећину упућују страни држављани који се жале на бугарске трговце.

„Једна Бугарка је разматрала онлајн понуде те се одлучила да по повољној цени купи стајлер за косу од румунског трговца - прича Арсенов. - Али пошто га је укључила, испало је да он загрева сасвим слабо. Трговац је одустао да прихвати робу натраг са изговором да не може да то учини из хигијенских разлога. Ми смо интервенисали, тако да је жена вратила робу и добила новац натраг. Она је у свом праву ако је све то урађено у року од седам радних дана. Други случај је када је Бугарин купио онлајн од пољског трговца кухињске апарате. После испоруке је видео да они нису баш оно што је очекивао. Одговарају опису, али је он погрешно мислио да их може монтирати у својој кухињи. Затражио је новац натраг, али се плашио да врати робу, јер може да остане и без ње, и без пара. Ми смо му објаснили да не може да добије новац, а да не врати робу у року од седам радних дана. После преговора са трговцем, потрошач је вратио робу и добио своје паре.“

У Европском потрошачком центру има и много жалби везаних за летове који касне или су отказани, или због оштећеног или изгубљеног пртљага. У овом случају је обавезно реаговати брзо и обратити се Служби трагања за пртљагом која ће вам отворити записник о неприспећу. Уколико он не буде нађен у року од 21 дана, сматра се изгубљеним и човек треба да тражи накнаду од авиокомпаније. У случају кашњења лета до два сата путник има право на два бесплатна телефонска позива. Уколико лет касни више од два сата, авиокомпанија треба да му понуди хотелски смештај, а ако је кашњење дуже од дана, путници имају право на ноћење. Арсенов каже:

„Авиокомпанија треба да понуди путнику преусмеравање пута до крајњег одредишта када је лет отказан или када је путнику спречен приступ авиону. Путнику треба омогућити да заврши своје путовање другим удобним летом, например, другом авиокомпанијом, чији је лет за два сата или следећег дана. То је бесплатно за потрошача. Ако он не жели да путује следећег дана или касније, превозник треба да му дозволи да одустане од путовања и да му врати новац за карту. У одређеним околностима потрошач има право и на допунску новчану одштету у износу од 250 до 600 евра, која зависи од удаљености крајње дестинације и дужине кашњења, при чему је највећи износ предвиђен за кашњење од четири сата и више, у оквиру зоне лета од преко 3.500 километара. Накнада се не плаћа у два случаја: прво, када је авиокомпанија обавестила путника 14 дана пре лета, и друго, у случају кашњења лета из објективних разлога до којих није дошло кривицом авиокомпаније – например: лоших метеоролошких услова, забрана летова, штрајкова и др.“

Страни држављани се најчешће жале на квалитет нуђених туристичких услуга за време њиховог боравка код нас – хотел не располаже неопходним удобностима, није чист, а услуге не одговарају нивоу звездица хотела. Или пак од њих траже већу цену од оне која је наведена у понуди. Понекад постоје и скривени услови, каже Игнат Арсенов. Када се плаћа кредитном картицом, на њој се блокирају неке износе који се касније не ослобађају. Постоје и покушаји за дупло плаћање када је потрошач већ платио кредитном картицом, а у хотелу од њега траже да још једном плати исти износ у готовини. Тренутно Европски потрошачки центар у Софији ради на случају једне Летонке која је купила биљне лекове од бугарског трговца, платила је кредитном картицом, али није примила наручену робу.

Превод: Александра Ливен