Старе филмске комедије, дела домаћег сатиричара Радоја Ралина, изврсна глума Камена Донева у његовим моно представама или префињени хумор сера Пелама Гренвила Вудхауса, карикатуре, вицеви – шта нас насмејава више? Ако упитате Бугаре шта је у стању да измами осмех на њиховом лицу, они ће вам вероватно одговорити да их најчешће у свакодневици веселе обични комични догађаји, разне досетке, па чак и конфузне ситуације.
"У овом животу насмејава ме неколико ствари – каже Желана Јанкова, предавач виолине. - Духовите мисли, а понекад и чисте глупости побуђују код мене веселе емоције. Волим атмосферу у којој је лако наћи чему да се насмејеш. Скандинавцима и Енглезима је смешно ако некога гурнеш, ако се спотакнеш и паднеш, док се ми смејемо досеткама и доскочицама, комичним доживљајима."
Бугарима није тешко наћи поводa за широки осмех и добро расположење. Ако се не узимају сувише озбиљно, наши сународници умеју да иронизују неке између најтрагичнијих тренутака у свом животу и нарочито када су они већ у прошлости. Можете да их чујете како своје догодовштине причају као да су то прави вицеви. Уосталом управо такве истините приче биле су инспирација бугарским класицима и савременим домаћим позоришним редитељима и глумцима чије су представе распродате бар месец дана унапред. Заузврат вам је порција смеха гарантована у количини која ће вас заситити за бар недељу унапред. На тај начин пуни своје батерије и млади кувар Пламен Кисјов који воли представе Софијског Сатиричког позоришта. Каже да одлази тамо да би се до миле воље смејао и да би се растеретио свакодневних брига:
"Мени је осмех скоро стално на лицу, волим да се насмејем, што не бих могао рећи за људе у мом окружењу. Људи су у последње време толико преокупирани својим проблемима да чак се и не сећају да је 1. април – Дан шале. Већини је то сасвим обичан дан, не пада им на памет да је хумор спас од свакодневног сивила. Савремени човек је толико оптерећен бригама да слободно време најчешће проводи у гледању телевизије како би побегао од сопствених проблема."
Да ли је Бугарима хумор средство помоћу којег себи дају одушка или је начин да напуне батерије позитивним емоцијама или пак животна филозофија која им помаже да не губе осећај реалности. А можда је смех маска која нас штити од могућих емотивних повреда? Да ли нам је хумор потребан?
"Како да не – категорична је Желана Јанкова. - Без феномена комичног живот би нам био изузетно досадан. Хумор може бити извор ведрине и у ситуацијама које су одиста озбиљне, он нам помаже да их погледамо из угла комичног. Али надасве хумор сужава простор за песимизам коме смо, ми, Бугари, јако склони. Имамо лошу навику да кукамо и јадикујемо, тога сам постала свесна када сам живела у Скандинавским земљама."
У представама старије генерације жалити се или бити у тмурном расположењу "чува од злих очију" или "истерује зло." Када таквом типу човека направите комплимент, уместо да вам захвали и насмеје се, он покушава да вас демантује. Ако вас је задивила његова нова блуза и то му отворено кажете, одговориће вам да у ствари и није нова или пак ако вам се допадне његова лепа фризура, одмах ће рећи да није баш тако хтео да изгледа. Увек нешто фали, увек нешто није како треба. Хвала Богу, међу младима овакво понашање није толико проширено. Млади се радују и најмањем детаљу и не траже срећу где је једноставно нема. То се може рећи и за Елену Димитрову којој ускоро предстоји да опет постане мама. Шта јој причињава радост у свакодневици?
"Лепи тренуци, добри вицеви, ствари које побуђују пријатна осећања. Деца скоро све време су у стању да измаме осмех. Чини ми се да се у последње време људи мање смеше. Свакодневне бриге остављају траг на нашем лицу и ми се не само ређе смејемо него и скоро да не примећујемо лепе ствари у нашем окружењу. Премда није немогуће да у свакој ситуацији нађеш повод да се насмејеш."
Превела: Ана Андрејева
Иновативна метода за лечење дијабетичког стопала која користи сопствено ткиво пацијента у комбинацији са вештачком интелигенцијом примењена је у Универзитетској општој болници за активно лечење у Бургасу, саопштено је из ове здравствене установе. Тиме..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској – земљи са једним од најнижих индекса медијске писмености у Европској унији , преноси образовна..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у организацији Општине, почиње 2. децембра свечаним паљењем новогодишње јелке на тргу Препорода...
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..