За само годину дана Бугарска је разрадила модел прогнозирања тражње на тржишту рада у средњорочном и дугорочном периоду – до 2018., односно 2028. године. Четворо Бугара су на бази података националне статистике, Националног завода за социјално осигурање и Националне агенције за приходе, као и на основу утврђених међународних и европских пракси развили математички модел за одређивање сектора са потенцијалом за отварање нових радних места и за проучавање потражње радне снаге са одређеном квалификацијом.
„У оквиру овог пројекта покушавамо да правимо прогнозе о потребама тржишта рада и карактеристикама радне снаге како се не бисмо нашли у ситуацији, у којој бизнис нуди радна места, али тржиште не може да удовољи овим захтевима због недовољне квалификације радне снаге – изјавио је министар рада и социјалне политике Хасан Адемов. – На тај начин можемо сагледати потребе послодаваца за занимањима, квалификацијама, знањима и вештинама радне снаге коју запошљавају, а то свакако утиче на пријем у средње стручне и високе школе. Уосталом, то је и начин да се превазиђе несклад између понуде високообразованих кадрова и потреба послодаваца.“
Према подацима прогнозног модела, бугарској привреди ће убудуће бити потребни радници са средњом стручном спремом. То иде у корист предвиђеном дуалном систему стручног образовања у којем се теорија и пракса комбинују. Нискоквалификоване особе имају мање шансе за запошљавање. Подаци указују да ће до 2018. године највише радних места бити отворено у области трговине, оправке моторних возила, образовања, грађевинарства, саобраћаја и др. То би сигурно смањило број незапослених који тренутно премашује 400.000 особа. Према подацима Агенције за запошљавање, око половине њих или 180.000 пријављених на бироима рада, има основну школу или ниже образовање. У наредне 4 године на тржишту рада ће и даље бити најтраженији лекари, инжењери, наставници и руковаоци машинама. А оно не може бити другачије јер Бугарска одавно извози висококвалификовану радну снагу. Сваки четврти Бугарин са високом школском спремом ради у иностранству, тврде експерти Бугарске привредне коморе.
„У 2018. години ће највише стручњака са високим образовањем бити запослено у систему образовања – њих 135.000, у сфери трговине и оправке моторних возила – нешто изнад 90.000, и државног управљања -каже Искрен Ангелов, руководилац пројекта. - Следе системи социјалног осигурања, осигурања и здравства. Највећи удео запослених са средњом стручном спремом и даље се предвиђа у трговини и одржавању моторних возила, а такође и у грађевинарству. То је, према прогнозама, један од сектора са потенцијалом раста и у њему ће у краткорочној перспективи бити створена нова радна места.“
Саобраћај, логистика, текстилна индустрија, услужна делатност, туризам, прехрамбена индустрија, производња пића и дуванских производа су перспективне области у вези налажења посла. А што се образовања посебно тиче, у следеће четири године највећа ће бити потреба за наставницима од 5. до 12. разреда. У области финансија постојаће интересовање за благајнике који имају високу стручну спрему, а најтраженије професије у сфери здравства ће бити здравствени менаџери, медицинске сестре и акушерке.
Превела: Марина БекријеваПрема листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
У астрономској опсерваторији с планетаријумом „Славеј Златев“ у граду Крџалију у току је недеља отворених врата поводом празника града, који се обележава 21. октобра. Посетиоци ће бити у прилици да посматрају Сунце и сунчеве пеге, ако то метеоролошки..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1...
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка..