Светлост, нада, живот изван бола и патње – такав је за Бугаре највећи хришћански празник Васкрсења Христовог. То је благдан који нас чини бољим, срећнијим, радоснијим и отвореним за васељенску љубав која као да извире из целе новопробуђене природе. Света православна црква се за тај радосни догађај припрема од Врбице и Цвети, дана у који прославља последњи, царски и свечани Христов улазак у свети град Јерусалим.

На богослужењима током Страсне седмице подсећа се на догађаје последњих дана земаљског живота Исуса Христа, његову издају, хапшење, страдање, крсну смрт и ускрснуће. Дух овог светлог празника доживљавамо састрадавањем са Господом Исусом Христом у свему ономе што је Он учинио и поднео за наше спасење у ове страшне дане, како бисмо могли учествовати у Његовом славном Васкрсењу. Све црквене службе наводе на размишљање о духовним вредностима и моралним нормама. Одежде свештеника су тамно љубичасте боје – боје покајања. И као што нема радости без бола, тако и Васкрсење долази после тренутака дубоког страдања које нас очишћује од рђавих помисли, ситних страсти и грехова да бисмо се припремили за дугоочекивани дан. Није случајно што Ускрс називају празником над празницима и слављем над слављима, јер својим значајем превазилази све остале светковине, јер је то догађај на основу којег је установљена хришћанска вера и који испуњава наша срца надом у вечни живот и спасење. За православне хришћане симбол ове остварене наде је Благодатни огањ - пламен који се сваке године чудесно појављује на Светом Гробу у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи Васкрса. После усрдне молитве, примивши Благодатни огањ, Јерусалимски патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје га присутнима у храму Гроба Господњег, и сав се храм озарује морем огња и испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који током првих минута не пали и не пече, при додиру не ствара осећај топлоте, па се многи Њиме умивају. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални. Силазак Благодатног огња највећи je доказ присуства Божијег на земљи и Његове милости и љубави према нама. Према руском научнику Андреју Волкову, кандидату физичко-математичких наука, овај пламен је заиста небеског порекла. Уз помоћ специјалних уређаја он је утврдио да у време појаве Благодатног огња долази до највећих нивоа електромагнетских поља. „Већ је јасно да Свети огањ није људско дело – каже Волков. – Он није лаж и превара – његови физички „трагови“ се могу измерити! То је остварење Божанског, право чудо. Не постоји друга реч за то.“ Сваке године православци широм света жељно очекују Божанску појаву како би делић љубави Творца однели кући. Већ неколико година, уз подршку приватних донатора, Свети огањ се из Јерусалима преноси и у бугарске храмове. Тако сви који присуствују празничном богослужењу могу да њиме освештају своје домове.

На дан Велике суботе‚ нешто пре поноћи почиње свечана Васкршња литургија која траје до раних јутарњих часова у недељу. Васкршње славље почиње тачно у поноћ када свештеници, обично испред храма, саопштавају људима најдражу и најрадоснију вест да је Христос васкрсао и из свих храмова у земљи се традиционално упути порука „Христос васкрсе!“. После свечане звоњаве звона православци се поздрављају са „Христос васкрсе!“, уз отпоздрав „Ваистину васкрсе!“. Према обичају, они деле једни другима црвена јаја - симбол Ускрса и живота. Затим многи одлазе кући‚ односећи са собом упаљену свећу за здравље и благостање. Остају само верници који желе да се причесте. При крају Пасхалног јутрења чита се Слово Светог Јована Златоуста, у којем се поручује: „Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! …сви уживајте у богатству доброте! ...Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт!“

У недељу, на дан Васкресења Христовог, људи по традицији проводе празник у весељу и слози у кругу породице, пријатеља и својих најдражих особа за богатом празничном трпезом.

„Окупља се цела наша породица и то нам увек доноси радост – каже Веселин Јолов. – Осећамо се врло пријатно и све је веома лепо и посебно.“

„Ове празнике пре свега повезујем са својом породицом и жељом да будем са њом и осетим њено присуство и љубав – прича Маја Стефанова. – У свакодневици човек често не обраћа довољно пажње на ове значајне ствари и зато у овим тренуцима настојим да уживам у правим вредностима и више размишљам о њиховом значају и месту у животу.“
За малу Јоану празник је повод:

„Да се помолимо Богу да нам дарује здравље, срећу и љубав.“ Њена пријатељица Викторија је исте ствари пожелела својој породици, а свим Бугарима пре свега здравље и срећу.

Превела: Марина Бекријева