Можемо се бескрајно жалити на проблеме и немаштину, али кад дођу празници, ништа не може да нас натера да одустанемо од одмора и забаве. Ако је судити по статистичким подацима и стручним запажањима, Бугари су на ваљани начин провели празничне дане од 1. маја до Ђурђевдана.

Они су потрошили преко 200.000 милиона лева на транспорт, ноћења у хотелима, ресторане, вожњу бродићем, укусна јела, рекреацију и  разоноду. Према подацима Института за анализе и оцене туризма, у последњу недељу дана Бугари су у иностранству потрошили око 90 милиона лв. И ове године празнични дани су били повод да се они одмарају ван земље, при чему је њих 140.000 отпутовало у иностранство, док је двоструко више Бугара провело празнике код нас.

Повећање броја путовања ван Бугарске забележено је и током ускршњих празника, при чему је и тада главна дестинација била Грчка. Према Румену Драганову, директору Института за анализе и оцене туризма, бугарски туристи имају довољно новца и траже квалитетне услуге и добру храну, а све то налазе у суседној Грчкој. Да су бугарски туроператори предузели потребне мере, ових 90 милиона лв. потрошених у иностранству остало би у домаћој привреди. Али то је друго питање.

За разлику од својих бугарских колега, грчки туроператори су били флексибилни и понудили повољније пакет аранжмане за ране резервације које су направљене још у марту. Овогодишњи хит су без сумње одмаралишта у северној Грчкој и посебно на Халкидикију. Последњих дана на хиљаде Бугара је посетило Свету гору на најисточнијем од три прста Халкидикија, која је седиште 20 православних манастира, где се налази и бугарски Зографски манастир. У оближњем граду Уранополису врвило је од бугарских туриста, а највећа атракција била је вожња туристичким бродићима. Последњих година ово подручје се афирмисало као традиционална дестинација за бугарске и македонске туристе за време празника. Из тог разлога, у већини локалних ресторана јеловници су преведени на бугарски, док су конобари сезонски радници из наше земље.

Многи Бугари су Ђурђевдан прославили у одмаралиштима суседне Турске где су себе почастили вансезонским одласком на море. Србија је, пак, била привлачна бугарским кулинарским сладокусцима који су уживали у јагњетини са ражња и доброј ракији. Узгред речено, током последњих година Србија је постала једна од неизбежних гурманских дестинација захваљујући изврсним специјалитетима домаће кухиње и релативно прихватљивим ценама. Нека српска одмаралишта рачунају углавном на туристе из Бугарске, какав је случај са спортско-рекреативним центрима у зони око Власинског језера надомак бугарске границе. У њима одседају пре свега Бугари који се препуштају чарима роштиља и уживају у вожњи водених бицикала.

Чињеница да је Бугарин мајске празнике провео у иностранству далеко не значи да је одустао од домаћих летовалишта. Напротив! Упркос кишном времену и неуобичајено ниским температурама које су обележиле почетак маја, 350.000 Бугара се определило за домаћа одмаралишта. Нажалост, тек мали део хотела на бугарском приморју је био отворен. Али зато, они који су били отворени, били су препуни гостију. Није занемарив и број оних који су се определили за одмор на селу где су имали прилике да побегну од градске вреве и уживају у чистом ваздуху, лепој природи и укусним домаћим јелима. Гостинске куће у местима у родопском крају и Старој планини су својим гостима такође понудиле богате програме.

Превеле: Марина Бекријева, Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова