Звезда Хилде Казасјан засијала је на бугарској џез сцени средином 90-их година. Дипломирала је на Музичкој академији, смер удараљке, а касније се посветила певању. Хилда је ћерка Вилија Казасјана – дугогодишњег диригента Биг Бенда БНР и афирмисала се као певачица са богатом музичком културом. Издала је неколико албума, а у стилском погледу допада јој се самба.
У једном од својих пројеката Хилда Казасјан изводи музику из неких од најбољих бугарских филмова. Важно место у њеном животу заузима и позориште, а доказ љубави певачице према овој уметности је и њена садашња национална турнеја која је почела 9. маја, а трајаће до краја овог месеца.
„Очекујем је са великим узбуђењем - рекла је Хилда Казасјан уочи турнеје. - Планирам је од две године и одлучила сам да је сада право време да остварим своју идеју. Турнеја укључује седам градова – Русе, Бургас, Варну, Велико Трново, Стару Загору, Пловдив и Софију. Моји концерти ће бити само у позоришним салама, јер сматрам да су оне погодне за оно што смо припремили и представићемо на сцени. Поново наступам са врхунским музичарима као што су Христо Јоцов /удараљке/, Живко Петров /клавир/, Михаил Јосифов /труба/, Милен Кокушаров /клавир/. Са њима сам снимила свој последњи албум „Jazz&Me“ који ћу представити у оквиру турнеје. Поред песама са њега, публика ће чути и композиције укључене у мој пројекат бугарске филмске музике који је објављен пре извесног времена. Ја ћу углавном извести своје најлепше песме из последњих десет година. Програм турнеје је богат и разноврстан и биће представљен са стилом, јер је то за мене изузетно важно. Сасвим недавно сам направила нову песму „Луди лептири“ на стихове Добромира Славчева и музику Христа Јоцова. Она је намењена позоришној представи која још није играна и зато сам снимила ову песму, као и видео спот за њу у режији Кирила Кирилова. У склопу турнеје ћу поред композиције „Луди лептири“ извести и друге песме које је компоновао Христо Јоцов. То је део изненађења која сам припремила за концерте.“
Превела: Марина Бекријева
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..