Директор Националног историјског музеја Божидар Димитров је упоредио римску станицу на путу Состра са мотелом са пет звездица. Она је недавно откривена надомак истоимене тврђаве код села Ломец, у околини града Тројан, коју археолози истражују већ годинама. Налази се на важном древном путу који повезује антички град Ескус на Дунаву /надомак данашњег села Гиген/ са Филипополисом /данас Пловдив у jужној Бугарској/.
Ево шта прича руководилац ископавања доцент Иван Христов из Националног историјског музеја:
"Тај пут је имао стратешки значај за Римско царство у његовим северним провинцијама. Зове се Виа Милитарис – војни пут. Био је у директној надлежности царева и важан за брзо премештање војних контингената из Тракије ка Мизији и назад. С друге стране, он је био значајан и као економска путна веза подунавских насеља са Родопима и источном Тракијом. Он је својеврстан еквивалент савременом аутопуту. Изграђен је према свим канонима римског грађевинарства, са две траке, а одржаван помоћу на десетине станица на путу, утврђених кампова – фортова или мањих осматрачница."

Ископавања код села Ломец је у 70. годинама прошлог века почео истакнути археолог Георги Китов. Он је тамо истраживао неколико трачких громила из периода Римског царства и маузолеј са некрополом. 2002. године Иван Христов је заједно са Сергејем Торбатовим из Археолошког института при Бугарској академији наука обновио рад на тој локацији. До сада су истражени утврђени војни камп, једна зграда римског цивилног насеља, траса античког пута испред бедема, базилика Светог Георгија, светилиште трачког коњаника у непосредној близини Состре.
"У ствари ми говоримо о једној долини – долини реке Осам, код данашњег села Ломец, где на површини од преко 6 квадратних километра имамо густо изграђену урбанизовану територију са путевима, водоводом, канализацијом, култним местима, некрополом, насељем где су живели људи који су бринули о тврђави и станици - истиче археолог. - И пошто је Состра познато место на римским мапама као станица на путу, ми смо се чудили где се она налазила. Свакако да смо располагали неким подацима, тако да смо већ овог априла локализовали њено место. Као резултат имамо завршени модел насеља из Римског доба, са елементима субурбанизације, ако треба да користимо савремену историјску терминологију."
Што се тиче станице, за сада археолози су пронашли три велике просторије у њеном североисточном делу. Оне су једна поред друге, са масивним зидовима са луковима и сводовима од цигала. Две од њих су са подним грејањем, тзв. хипокаустом са округлим цевима. Тј. ради се о модерним за оно доба зградама типично римског модела. "У овој станици је било и више удобности какво је и купатило са базеном са топлом водом, који смо ми пронашли. А располажемо и подацима о другим базенима, нешто попут савременог СПА комплекса, јер нам је из историјских извора познато да се ради о базенима за топлу и хладну воду, па чак и о свлачионицама. Трагове свега тога видимо, мада и у фрагментарном облику, на терену", наводи Иван Христов.

Ископавања станице на путу тренутно се одвијају на терену који је приватна својина, а који општина Тројан намерава да купи. "Ако се то деси и истражимо остатке станице, имаћемо невероватно добро сачуван комплекс. Јер су местимично зидови, које тренутно разоткривамо у североисточном делу, сачувани до висине од 120-150 сантиметара –каже археолог. - Замислите како ће то изгледати после окончања ископавања. Важно је да се ради о бројним објектима јединственог комплекса и то тик поред главног пута који повезује градове Ловеч и Тројан, што га претвара у одличну туристичку дестинацију. А и долина реке Осам је изузетно лепа."
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Национални историјски музеј
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се..
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало..