Диригент Руслан Рајчев је дао огроман допринос развоју бугарске музичке уметности и културе. Рајчев је рођен 1919. године у Италији. О себи славни диригент каже да му је животни пут био судбински предодређен, јер је његов отац био познати током 30-их година минулог века тенор Петар Рајчев. На његов избор професије утицао је уметнички амбијент породице у којој је одрастао. Чести гости у његовом дому су велика имена попут Артура Тосканинија и Сергеја Прокофијева. Тако је Руслан Рајчев почео похађати часове клавира на конзерваторијуму „Ђузепе Верди“ у Милану.
1932. године његова породица се враћа у Бугарску и Руслан Рајчев наставља да похађа часове клавира код професора Панке Пелишек и професора Андреја Стојанова. Касније је дипломирао дириговање и клавир на Музичкој академији у Бечу. У интервјуу сачуваном у фонотеци Бугарског националног радија Руслан Рајчев прича о свом професору дириговања, светски познатом Карлу Бему:
„Бем је водио мастер клас дириговања на Бечком конзерваторијуму и када је пристао да буде главни диригент опере одмах ме је ангажовао као корепетитора код њега. Године заједничког рада донеле су ми много радости, али и туге, јер је професор Бем био изузетно захтеван и перфекциониста. Често сам се после његових примедби на мој рад осећао несигурно, али сам му упркос томе јако захвалан на свему. Као корепетитор уз њега сам био на десет представа. У Бечкој опери сам такође имао прилике да сарађујем са једним од највећих мајстора диригентске палице у Европи током 40-их година 20. века. Наступао сам са музичарима Бечке филхармоније и учествовао у спектаклима под руководством Рихарда Штрауса.“
Руслан Рајчев је дебитовао 1944. године у оперском позоришту у Каљининграду, Русија. Исте године се вратио у Бугарску. У периоду од 1946. до 1948. године Рајчев је основао Варненску филхармонију, Варненску оперу и Музичко позориште у Софији, чији су суоснивачи Саша Попов и Стефан Македонски. Почетком следеће деценије његов узбудљив пут га је одвео у Пловдив. Тако је почео дуга и плодна сарадња са филхармонијским оркестром у том граду. О том периоду Руслан Рајчев је рекао:
„Рад у Пловдиву оставио је неизбрисив траг у мом животу. У Пловдив сам отишао као млад диригент који је већ стекао извесно искуство. Чланови Пловдивског симфонијског оркестра су били озбиљни људи, велики професионалци, уметници који су ми изашли у сусрет.“
1954. године Руслан Рајчев је основао Пловдивску оперу. Рајчев је поред осталих ангажмана радио и на месту шефа и главног диригента Софијске опере. Познати диригент је први Бугарин који је 1982. године постао носилац француског Ордена уметности и књижевности. Пред крај животног пута Рајчеву је додељен орден „Стара планина“ првог реда.
Маестро је овај свет напустио 2006. године.
„Оно што је најбитније, а уједно с тим и најтеже, јесте да то што ствараш буде разумљиво за људе са којима радиш и за публику. Уколико не уживамо у стварању музике, не верујем да бисмо могли обрадовати публику. Како би те остали разумели, битан је приступ који ћеш користити у свом раду,“ рекао је диригент Руслан Рајчев.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Мало пре ремикса култне нумере Марије Нејкове „Кад двоје крену“, који је урадио познати ди-џеј Фабрицио Паризи, певачица Деси Добрева је промовисала своју нову ауторску песму „На крају Земље“. Музику и текст написала је она, а за аранжман се обратила..
Млада певачица Paola је 2024. годину завршила позитивно "Снагом љубави" – не само песмом, већ и музичким путовањем до срца. "Идеја је да покажемо да смо сви лепи такви какви јесмо и да је веома важно шта носимо у срцу. ˈСнага љубавиˈ није..
Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..
Певачица анђеоског гласа Вања Костова више није међу нама, али су ту њене песме – нежне, искрене и емотивне. Њен син – певач Бојан Михајлов,..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на..
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у..