Прошле недеље су у Бугарској по трећи пут после приступања земље ЕУ одржани избори за посланике Европског парламента. Својим гласовима Бугари су у Стразбур послали искључиво представнике проевропских странака, а истовремено "закључали у подрум" ултранационалистичке формације типа "Атака". Грађани земље су слабом излазношћу од тек 35 одсто упутили упозорење ЕУ – многи аналитичари овај одзив бирача тумаче као разочарање уједињеном Европом након првобитног елана отпре 8 година.

Ма колико неки тврдили да су избори за Европски парламент једна, док они за национални парламент друга ствар, Бугарска не чини изузетак међу осталим чланицама ЕУ. Додуше бирачи су гласали да би у ЕП упутили 17 посланика из Бугарске, али је очита њихова намера да подстакну, односно казне домаће партије због њиховог јавног (не)делања. Ма какве нијансе и политичка еквилибристика присуствовале у тумачењу изборних резултата, Бугари су казнили социјалисте и њихов кабинет на челу са премијером Орешарским, створен пре нешто више од годину дана у коалицији са Покретом за права и слободе (ДПС) и уз прикривену подршку националистичке партије "Атака". Они су дали нову шансу конзервативној партији ГЕРБ и њеном харизматичном лидеру Бојку Борисову. Дакле за БСП то је био нови губитак, док за партију ГЕРБ – нова победа.

Избори за ЕП су одржани у амбијенту латентне нестабилности, економске стагнације и растућег социјалног незадовољства у Бугарској. Влада Орешарског, супротно обећањима, до сада није успела да заузда корупцију, криминал и самовољу монопола. У оваквом политичком миљеу за Сергеја Станишева су наступила тешка времена. Већину бирачког тела његове партије чине русофили. Ови људи су "своју" партију казнили тако што нису изашли на биралишта или пак нису гласали за кандидате те партије због подршке коју су она и влада Орешарског пружиле санкцијама ЕУ против Русије. Поред тога БСП се прилично удаљила од социјалистичких идеја и постепено претворила у круг интереса чији је порт парол Станишев.

Одмах после гласања Станишев је, очито држећи Бугаре за тешке наивчине, покушао да на детињаст начин објасни како БСП није изгубила изборе јер је збир њена 4 мандата у ЕП и 4 мандата коалиционог партнера ДПС – 8, дакле већи је од броја места која је освојила партија ГЕРБ. Такво је било полазиште и у оцени избора коју је дао иначе интелигентни говорник и лидер ДПС Љутви Местан. Касније је кориговао своје гледиште и почео да тражи евентуалне нове партнере за период после неминовних, по његовим речима, ванредних избора.

Све у свему ова безусловна победа ГЕРБ-а и неуспех њеног основног ривала - БСП на изборима за нови сазив Европског парламента наговештавају вруће политичко лето. Жеља партије ГЕРБ да што пре дође до власти и отпор БСП и компаније да се добровољно повуку из управљања по свој прилици ће у наредним недељама и месецима довести до већих тензија и турбуленција не само у парламенту и политичким централама него и до новог таласа масовних антивладиних протеста. Уосталом у централи ове странке већ се чују гласови о евентуалном подношењу колективне оставке партијског руководства на челу са Сергејем Станишевим. С друге стране мало је вероватно да предвиђено за сутра гласање о неповерењу Влади, на захтев ГЕРБ-а, поднет пре избора, а због пропале политике у сектору енергетике, обори премијера Орешарског. Нема сумње да ће политичко лето у најсиромашнијој земљи ЕУ, Бугарској, бити заиста вруће.

Превела: Ана Андрејева