Од чистачице у атинском метроу до европског посланика у срцу Старог континента. Да ли је то могуће? Одговор је: јесте и то је остварила Бугарка Костадинка Кунева. Она се претворила у симбол синдикалних борби у Грчкој пошто су је 2008. напали и полили јој лице сумпорном киселином. Шест година касније бирачи су је, користећи могућности преференцијалног гласања (а наиме шансу одабрати свог представника у Европском парламенту мимо редоследа кандидата на листама), ставили на четврто место од шест посланика грчке радикалне левице СИРИЗА. Та је политичка формација победила на европским изборима у Грчкој.

„Видим да је то резултат љубави коју људи гају према мени - рекла је за Радио Бугарска Костадинка Кунева. Они ми то показују скоро сваки час, јер добијам пуно порука са речима захвалности. Осим тога већ примам и бројне предлоге за заједнички рад, нуде ми помоћ да постигнем оно о чему сањамо.“

Костадинка Кунева је рођена у граду Силистра, завршила је историју на Универзитету у Великом Трнову. Настојала је да се професионално афирмише у својој домовини, али јој је прст судбине показао другачији пут – пут ка Грчкој. Узрок тога је била горка чињеница да је њен мали син Емануил имао болесно срце и потребна му је била веома компликована хируршка интервенција. Мајка је била убеђена да су могућности за ту операцију најбољи у Немачкој, Чешкој или Грчкој. Тако је 2001. г. постала пресудна за Костадинку. Она је сама са сином отпутовала у Грчку пошто јој је фондација „Онасис“ обећала да побрине о лечењу. Међутим, због лошег стања дечка било је немогуће одмах извести операцију. А живот у Грчкој кошта скупо, тако да се Костадинка запослила као чистачица у атинском метроу.

„Уопште нисам размишљала о мојој струци, нити о положају у друштву када ми је дете било болесно и на рубу живота - каже Костадинка. - Претпостављам да се тако осећају бројни моји сународници, јер је сиромаштво у Бугарској огромно. Оно их тера да траже спас у иностранству, како би помогли својим породицама да опстану. Али им ја препоручујем да напуштају земљу убеђени да су комплетне и квалитетне особе. Свако од нас треба да буде уверен да је вредан човек на овој планети. Не смемо никоме дозволити да нас ниподаштава и да се са нама игра.“

Тако је поступила и Костадинка када је схватила да њен послодавац не поштује права радника. Бугарка се учланила у локални синдикат и постала је његов секретар. Уследиле су претње по њен живот, али она није одустала од борбе. Док је једне децембарске вечери 2008. г. нападнута киселином. Тада ју је подржала цела Грчка. Док се борила за свој живот, испод болничких прозора слушала је како људи који саосећају са њеном трагедијом скандирају: „Костадинке, ниси сама. Ми смо с тобом!“ Бугарка се од свега срца захваљује свима који су јој помагали од дана напада па све до сада. Преживела је на десетине операција, али су нека оштећења веома озбиљна и неповратна. Већ три и по године она се лечи у Француској. Са њом је и њен већ оздравели син. Костадинка се радује његовим успесима у школи и чека нову операцију.“

Она је свима у Европи доказала да се место у парламенту може освојити и без буџета, издашних донатора и организованих бирача. Како се приређује кампања без иједног евра?

„Не знам, све је то љубав људи - признаје Костадинка. - Не располажем подацима како се све одвијало. Ја сам ипак била у Паризу на операцији. Одмах чим су ми скинули конце вратила сам се у Грчку. То су били буквално последњи дани пре избора. Људи су ме на улицама грлили и љубили. Плакали су кад су ме видели, и посебно жене, јер у мени препознају свој тешки живот. Онда сам сазнала да су Грци широм Европе приредили електронску кампању у моју подршку. Ја сам једино била у стању да пишем и да одговарам на новинарска питања не излазећи из куће.“

Костадинка ни у сну није претпостављала да ће имати европску каријеру. Али судбина понекад нуди непредвидива решења. Током година Бугарка је одбијала позиве бројних партија за учешће у парламентарним и европским изборима, у том броју и чувеног ПАСОК-а. А за ове изборе прихватила је понуду СИРИЗА-е.

„Јер СИРИЗА-у чине левичарске организације које желе да помогну радницима, да се баве проблемима обичних људи, а не само економијом и бизнисом - објашњава Костадинка. - Код њих човек долази у први план. Оне исповедају различите идеологије, али успешно раде заједно. Атмосфера је врло добра. Нико ти не наређује како да гласаш, а то је за мене било изузетно важно, јер ја не могу да мислим и гласам у оквирима.“

Победа Бугарке је прави тријумф гласа народа. Она је пример за Европу како бирати политичаре у које можемо имати поверења. „Моји циљ је да браним људе слабог социјалног статуса, у том броју и мигранте“, такве су намере Костадинке Куневе – прве Бугарке коју је у Европски парламент послала друга држава.

Превод: Александра Ливен